Пламена Мангова је у Бугарску стигла након серије концерата широм света. О некима од њих, као и о својим будућим наступима она прича у интервјуу Радију Бугарска, почевши са сутрашњим концертом.
„Први концерт Јоханеса Брамса је по мени прави врхунац клавирског стваралаштва. Подсетићу да су оба клавирска концерта композитора у трајању више од 50 минута и тешка за извођење. Да не говоримо о неограниченим могућностима у погледу интерпретације и технике извођења, које ова музика пружа извођачу. Рекла бих да је Први Брамсов концерт права симфонија за клавир и оркестар. До сада га нисам изводила са Симфонијским оркестром БНР и заиста сам веома узбуђена пре овог наступа. Томе ћу додати и емоције које увек прате сусрете са домаћом публиком. Мислим да ће се сви музичари који живе у иностранству сложити са мном да је то најдража и највернија публика која истовремено нас тера да себи постављамо врло високе захтеве. У последњих неколико месеци имала сам много интересантних путовања, наставља пијанисткиња Пламена Мангова. - Била сам изузетно почашћена позивом да учествујем на Међународном фестивалу „Децембарске вечери“ у Москви, који је пре 35 година основао велики пијаниста Свјатослав Рихтер. Он се одржава у Пушкиновом музеју. Када сам стигла у руску престоницу, нисам имала где да вежбам и смештена сам у стану самог Рихтера. Прилика да свирам на његовим инструментима за мене је била јединствени доживљај. Била сам импресионирана аскетским ентеријером стана, што такође указује да је велики пијаниста био потпуно посвећен музици. После наступа у Софији предстоје ми концерти у Немачкој, Француској, Португалу, Израелу, Румунији и другим земљама. У марту ћу поново одржати концерте у Бугарској и овде користим прилику да позовем на њих домаћу публику. Пројекат „Арс Дунабика“ (у оквиру фестивала „Мартовски музички дани“ у Русеу) укључује дела композитора и извођења музичара пореклом из подунавских земаља. У њему учествују многи истакнути камерни музичари из целог света. Крајем марта у Варни предстоји још један занимљив пројекат посвећен 110. годишњици рођења Дмитрија Шостаковича. Врсни музичари из различитих земаља представиће дела еминентног руског композитора, као и његових савременика Беле Бартока, Бенџамина Бритна, Сергеја Прокофјева и др.“
Превела: Марина Бекријева
Након низа балада Константин Трендафилов, познатији као Папи Ханс, промовише песму "Радиша" са свог албума "Боје туге". Звук и ритам подсећају на музику из 80. година минулог века. За песму је снимљен и видео-спот у којем Папи Ханс показује и..
Иако волимо и поштујемо Васила Левског као нашег националног хероја, мало је народних песама посвећених њему. Данас вам нудимо једну од њих – "Кажи, горо" – у извођењу дечје Вокалне групе"Карловојс" чији је уметнички руководилац Анита Илијева. Аутор..
„Напољу дрво и камен пуца, гладни смо – нисмо јели већ 2-3 дана, а он пева и весео је! Увече – пре спавања – пева; ујутру, чим отвори очи, опет запева“ – овако песник и револуционар Христо Ботев описује свог пријатеља Васила Левског. Према другим..
„Напољу дрво и камен пуца, гладни смо – нисмо јели већ 2-3 дана, а он пева и весео је! Увече – пре спавања – пева; ујутру, чим отвори очи, опет запева“ –..
Иако волимо и поштујемо Васила Левског као нашег националног хероја, мало је народних песама посвећених њему. Данас вам нудимо једну од њих – "Кажи, горо" –..
Након низа балада Константин Трендафилов, познатији као Папи Ханс, промовише песму "Радиша" са свог албума "Боје туге". Звук и ритам подсећају на..