Није потребно бити стручњак за финансије да би човек схватио да је афера око стечаја елитне Корпоративне трговинске банке /КТБ/, у ствари, још један заредом маневар у циљу одузимања новца обичним пореским обвезницима и његовог сливања у џепове људи и организација из закулисног света Бугарске. Банка је затворила шалтере 20. јуна 2014. г., суд је прогласио стечај, а њен власник Цветан Василев се налази у бекству у Србији.

Очито све је одиграно по сценарију и данас нико није у стању да отклони сумњу да је банка просто гурнута у стечај. Али пошто се већ види да је све труло, последњих дана друштву су дали цуцлу варалицу како би се смирило и у миру чекало правду. Стечајни управници КТБ су објавили листу имена депонената КТБ. На видело су изашли заиста занимљиви подаци – преко 180 судија и више од 100 јавних тужилаца имало је депозите у овој банци. Велик је и број имена политичара, народних посланика, председника општина и општинских одборника, експерата или њима блиских особа из државних друштава – лица која су сагласно закону дужна да сваке године пријављују имовину. Низ медија је одмах КТБ назвао „банком јавних тужилаца, судија и закулисности”.

Реакција Високог савета судства није закаснила. Његов Етички одбор је обелоданио да ће од Државне ревизорске институције затражити спровођење финансијске контроле и упоређивање података из Декларације о имовини судија и тужилаца са износом депозита у КТБ. Министар финансија Владислав Горанов, пак, је инсистирао на скидању ознаке поверљивости с извештаја компаније за истрагу стечаја банака Alix partners којој је прошлог лета поверено спровођење финансијске контроле КТБ. Занимљиво! А само неколико дана пре тога Горанов се противио скидању ознаке поверљивости уз образложење да ће то наводно „наштетити поступку наплате потраживања банке”. Сада је ред на Државну ревизорску институцију, пореске органе, а што не и на Државну агенцију за националну безбедност да се позабаве објављеном листом депонената.

Али чим се већ кренуло са објављивањем имена, не може се довде стати, јер ускоро „Листа – цуцла” депонената неће бити довољна да нас утеши и одбацићемо је. Мораће да објаве много важнију листу – ону лица којима су одобравани кредити без покрића, како би се видело куд су отишле милијарде ове банке у стечају. Тако ће се магла око ње дићи и добићемо одговор на питање „Ко је испумпао КТБ?”. Ако се то деси, у шта дубоко сумњам, сигурно је да ће бити не само финансијских већ и политичких катаклизама. И порески органи, и Државна ревизорска институција и Државна агенција за националну безбедност ће се ухватити за главу јер неће знати одакле да почну операцију „Чисте руке”.

Како наводе неки посматрачи, помоћу случаја КТБ, још једном током година транзиције након пада тоталитарног режима, извршена је закулисна прерасподела економских ресурса у земљи и то уз учешће актера са високих нивоа власти. Они неће дозволити да се у целини расветли истина о стечају КТБ јер то би резултирало подривањем темеља закулисности и корупције које, чини се, управљају политичким, економским и судским системом наше земље.

Превод: Албена Џерманова