Име му је Марсел Фенс и долази из Холандије, а већ седам година живи и ради у Бугарској. Марсел је слободни фотограф. Повод за наш сусрет је албум са његовим фотографијама који је фондација „Четири шапе“ недавно издала, уз подршку бившег заштитника грађана господина Константина Пенчева. Албум је насловљен „Лепи напуштени пси Софије“ и све фотографије у њему уступљене су невладиној организацији из Марсеља. Фотограф је псе луталице почео фотографисати у пролеће 2013. године, без јасног усмерења ка конкретном циљу. Убрзо после тога је схватио да му је потребан систематизованији приступ што га је навело на идеју да „подели“ престоницу на регионе. До августа 2015. године је Холанђанин својим објективом ухватио 1.019 паса и 401 мачку. С тим у вези сам га питао шта види у очима животиња које су се нашле пред објективом његовог фотоапарата. Марсел ми је одговорио да види само и једино страх, и све једно је да ли ће то бити пас који лута софијским улицама или по другим деловима света. „Бескућници“ свугде у свету гледају на исти начин на „ванземаљца“ који покушава да их „ухвати“ наоружаног неким чудним уређајем. Фотограф је са осмехом на лицу дочекао питање да ли се определио за фотографисање паса пошто су мачке брже и теже за хватање. Испоставило се да је Марсел овековечио лепоту многих уличних мачака, реч је о фотографијама које ће можда користити за албум са мачкама.
Шта Марсел жели да нам поручи?
„То што желим да поручим својим фотографијама јесте да су већином ови пси луталице, у ствари, љубимци које су напустили њихови власници,“ рекао је фотограф. Они су били кућни љубимци који су се, нажалост, обрели на улици пошто су имали неодговорне власнике. Реч је о одомаћеним животињама које су веома лепе. Идеја ми је да скренем пажњу на њихову добродушност, те да на овај начин променим мишљење које део друштва има о луталицама, а наиме, да су напуштени пси агресивни и представљају озбиљан комунални проблем око којег се често диже велика бука у медијима…“
Марсел признаје да је било случајева када су га пси које је фотографисао нападали, али је срећом прошао без огреботина и уједа. У Бугарској су на Марсела насрнула два паса истовремено, али их је успео смирити, чак их је и фотографисао. Посебно стресну ситуацију је доживео у Грчкој где су четири солунска пса која су јурила мачку одједном одлучила да свој бес искале на особи која је у том тренутку била у њиховој близини, тј. на Марселу. Спасао се захваљујући свом великом расту и дубоком, продорном гласу… На питање да ли сличан проблем постоји и у Холандији, Марсел је одговорио да тамо никад није видео уличне псе или мачке, али је на рачун тога у Амстердаму пуно… напуштених папагаја. Нико не зна одакле су се ове птице појавиле и зашто су дошле управо у холандску престоницу, али је чињеница да им је присуство стално.
За Марсела Фенса проблем са популацијом уличних паса и мачака у Бугарској има једно једино решење и то је кастрација. По њему, статистички подаци у последњих пар година су у потпуности потврдили његову тезу.
Ево шта нам је испричао Марсел о свом добротворном раду у Бугарској:
„На првом месту је организација „Четири шапе“ у Софији – радим за њих, а они моје фотографије користе као илустрације за свој веб сајт или издања попут „Лепи напуштени пси Софије.“ На другом месту су ми животиње у Софијском зоолошком врту којима је такође потребна љубав и пажња, а ја покушавам да помогнем својим фотографијама. Тренутно је тамо постављена фото изложба посвећена радницима зоо врта и узајамној љубави човека и животиње. Крајем марта ће изложба бити премештена у Национални природњачки музеј.“
Марсел је са смешком одбио да открије које му је омиљено место за фотографисање на планети. До сада је обишао 67 земаља, више пута је боравио у Северној Африци и Кенији, фотографисао је слонове у њиховој природној средини, али је за њега свако место посебно и специфично. За две недеље Марсел путује у Индију у нади да ће овога пута „одстрелити“ тигра. А у Софији ће га чекати његова лепа супруга која је Бугарка.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..