Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Проф. Димо Димов: „Камерна музика је најпрестижнија музичка уметност!“

Фотографија: лична архива

Делима Moцapта и Бpaмcа гудачки ĸвapтeт „Димoв“ прославио је свој 60. јубилеј. Ансамбл који су основали студенти бруцоши Музичке академије, дуго година је наступао у свом првобитном саставу: Димо Димов - виолина и вођа ĸвapтeта, Александар Томов-виолина, Димитар Чиликов-виола и Димитар Козев-виолончело. Прво дело које је музичка четворка извела је Гудачки квартет бр. 3, оп. 18 Лудвига ван Бетовена и оно је постало њена визит карта.

Већ својим оснивањем 1956. године гудачки ансамбл „Димoв“ се афирмисао својим изузетно прецизним музичким стилом и заслужено је побрао овације домаће и стране публике. Квартет је добитник бројних награда на престижним међународним конкурсима и наступао је у више од 25 земаља на четири континента.

„На БНР ми је уручен зборник дела која смо снимили за радио и испоставило се да он садржи преко 500 снимака. Нисам могао поверовати да је њихов број тако велик. То само по себи говори о интересовању БНР за наш рад, нашој стваралачкој виталности, као и о интересовању бугарских композитора који су за нас специјално створили преко 30 дела. Јединствено је то што се она и даље изводе. Рекорд по броју извођења држи „Микроквартет“ великог бугарског композитора Марина Големинова који је написао за наш ансамбл. Ово дело је врло кратке форме, сваки став траје у просеку 2 минута и представља синтезу различитих елемената, а укључује и многе вешто обрађене бугарске мотиве. Занимљиво је и то да је сваки став „Микроквартета“ посвећен свакоме од нас. Ово је заиста јединствен случај. Нећу заборавити када смо извели Концерт за гудачки квартет и камерни гудачки оркестар композитора кога су упитали: „Проф. Големинов, зар желите да окупите два састава које чине само гудачки инструменти, без икаквих лимених инструмената и удараљки?“ А он је одговорио: „Покушао сам да створим слику белог на белом.“ И ово дело Марина Големинова је изузетно лепо. Нашем ансамблу посвећен је и његов Осми квартет који је такође прелепо дело.“

Осим што је централна фигура квартета „Димов“ проф. Димо Димов је кроз године био предавач, а затим и ректор Музичке академије, министар културе, народни посланик, амбасадор Бугарске у Краљевини Данској. Тренутно је професор камерне музике. Међутим, за њега је свирање у квартету „начин живота“, зато га је 2006. године обновио са новом поставом у којој су: Емил Бошев-виолина, Огњан Константинов-виола и Христо Танев-чело. Али, после толико година посвећености бугарској музичкој култури, проф. Димов је скептичан о будућности младих уметника и музичке уметности у нашој земљи.

„Бугарска још увек има своја два професионална гудачка квартета, али не могу рећи да је будућност камерне музике код нас светла, јер је могу градити само врхунски инструменталисти који воле ову музику и посвећују јој доста свог времена. Министри културе, а посебно они који нису музичари, немају никакав однос. Њих није брига за музичке ансамбле, укључујући највеће бугарске саставе као што су филхармоније, радио и оперски оркестри итд. Потребно је да имају личан однос и покажу више разумевања да би урадили нешто. Ипак мислим да су економски услови у земљи веома тешки и чак и да неки министар жели да пружи снажну финансијску подршку неком саставу, то не би било лако. Камерном музиком се баве они који је пуно воле и могу да то себи приуште. Млади морају да воле своју уметност и да свирају камерну музику која је по мени најпрестижнија музичка уметност, највиши врх чијем освајању би требало да теже.“

Превела: Марина Бекријева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Стефан Диомов

“Здраво, пријатељу, како си?” – аутор "химне пријатељства" слави свој 80. рођендан

Дана 16. фебруара, један од највољенијих савремених аутора песама, Стефан Диомов, навршва 80 година. Много је његових хитова које су отпевали најпопуларнији бугарски певачи и групе. Диомов је, међутим, написао и музику за документарне филмове,..

објављено 13.2.25. 11.35
Костадин Гугов

90 година од рођења легенде бугарске народне музике Костадина Гугова

Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..

објављено 12.2.25. 11.00

Музика Милена Кирова – узбудљив спој класике и „сеоског фанка“

На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту..

објављено 11.2.25. 12.45