Живимо у сулудом времену, без трунке мира. И ако на трен успоримо корак, губимо све шансе за бољи живот. Потребан нам је нови, глобални начин размишљања, у том броју у сфери тржишта рада, како бисмо одговорили на високе захтеве света који се муњевито мења. Компаније будућности ће се определити за такозване „мултифункционалне службенике“, а уска специјализација ће остати у прошлости. Дакле, људи већ треба да знају свашта и да стално уче „у покрету“.

„Мултифункционалност ће се претворити у нову мотивацију, јер ће на послу људи обављати различите задатке, а понекад чак ће „тумачити“ више улога истовремено, и на тај начин не само што ће повећати продуктивност компаније, већ ће побољшати и квалитет свог личног живота,коментарише Надја Василева, директор компаније за запошљавање.Међутим, паралелно с тим ће се, због брзих промена, повећати и ниво стреса, тако да ће се снаћи само они који су организовани и стабилни. Осим тога свако од нас треба да пронађе баланс на професионалном плану – да управља својим каријерним путем, да развија своја умећа и да се доквалификује, као и да стриктно прати свој здравствени статус. Свакако, стицање елементарне финансијске културе ће бити обавезно да би човек био у стању да планира и контролише свој властити рачуноводствени биланс. Све у свему, бити мултифункционалан је огромна предност пред осталим кандидатима за слободне радне позиције.“

Послодавци све теже налазе квалификоване службенике, јер револуција на радном месту захтева различитије од нуђених на тржишту квалитета и вештина.

 „Пословна етика, спремност за промене, дисциплина, ангажованост, иницијативност, способност преузимања различитих одговорности, стицање нових знања – то је само мали део њих,каже Надја Василева.Реч је о такозваној неусклађености тражње и понуде. Код послодаваца се запажа криза просечног менаџмента због мањка одговорности, ангажованости, иницијативности, што се претвара у проблем за фирме. С друге стране, компаније треба да преиспитају начин рада и његову расподелу међу представницима различитих генерација које стварају тензије у радном окружењу. Што се тиче оних који траже посао, треба да водимо рачуна да они сами бирају да ли да остану да раде код нас, да ли да крену ка Терминалу број 2 Софијског аеродрома, да ли да постану предузетници и да ли уопште да раде.“

Тренутно на тржишту рада има пет генерација које се темељно разликују у својим очекивањима и мотивацији за рад. То су традиционалисти,Baby Boom-ери или људи који су рођени после Другог светског рата до 1960., и припадници „X“, „Y“ и „Z“ генерација, односно рођени од 1960. до 1980., од 1980. до 1995. и рођени након 1995. године.

„На тржишту рада највећи је број Baby Boom-ера и припадника генерација „X“ и „Y“,каже Надја Василева.Baby Boom-ери желе да раде више – они су конзервативни, дисциплиновани, добро образовани, јер у њихово доба технологије нису биле толико развијене те су имали времена да продубљеније „усвоје“ своје професије. Међутим, није јасно да ли послодавци траже баш такав квалитет. Док је мотивација генерација „X“ и „Y“ различитија. Ти су људи спремни на супер радни маратон, али им је потребна слобода да у различитим етапама мењају брзину, да интегришу посао са породицом, јер знају да ће радити мал те не до своје 80 године, а можда и више. Долази доба када ће млађе генерације први пут бити приморани да граде каријеру код неколико послодаваца уместо да траже посао за цео живот.“

Садашњи захтеви тржишта рада односе се пре свега на изучавање страних језика због све растућег броја call-центара, као и на образовање у сфери инжењерских наука, информатике и финансија.

„Али стицање знања у њиховом садашњем облику је остарело,сматра Надја Василева.Потребна је радикална промена у правцу стицања високог образовања у хармонији са тражњом послодаваца, јер они не могу да чекају 4-5 година. Треба да пређемо на обуку за младе и старе, да уведемо нове методе које би помогле повећање запошљавања и које да одговарају старости. Уз помоћ послодаваца и образовних институција људи треба да прелазе са рада на обуку и обрнуто, да стичу искуства, да се уче током целог живота, али без прекида у примању доходака. На тај начин ће бити стално тражени на тржишту рада“.

Превод: Александра Ливен