Израз „персона нон грата“ је добро познат у дипломатији, а користи се за особу, односно дипломату, чије присуство на територији државе приматељице није пожељно. Или, простим речима речено: „Обрао си бостан, тако да – пут под ноге, ајд' здраво!“ На овај начин се дипломатском представнику одређене земље ставља до знања да је непожељна особа у земљи у којој је акредитован, пошто је прекршио правила, укључујући и она неписана, оптужен је за шпијунажу или су се односи између две земље погоршали. Како би неку особу прогласили неприхватљивом у некој земљи потребно је да се предоче заиста озбиљне разлоге за то.
Таква је судбина задесила турског дипломату Угура Емироглуа, аташеа за социјална питања Генералног конзулата Турске у граду Бургасу. Министарство спољних послова одбило је да открије више детаља о случају, нити је коментарисало избацивање турског дипломате. То је иначе нормално, уобичајена дипломатска пракса. Али је дипломатији јасно да ће случај бити препуштен медијима који се обично позивају на анонимне дипломатске изворе. А средства за масовну комуникацију су добро обавила свој задатак и бацила светло на живот дипломате Угура Емироглуа. Уколико је све што смо чули и прочитали истина, овај човек је дипломата под знацима навода и класични пример за персону нон грата.
Према анонимним дипломатским изворима, уместо да испуњава своје обавезе у конзулату, Емироглу се бавио религиозним активностима и пропагандном делатношћу везану за Исламску заједницу у Бугарској, што његов статут не предвиђа. Испоставило се да пре него што је акредитован у Бургасу 2015. године, Угур Емироглу је био муфтија различитих градова, међу којима Бурса у Турској и Стразбур у Француској. Након што је стекао дипломатски имунитет, Емироглу је постао популаран и међу муслиманским становништвом на истоку Бугарске, поучавао је локалне имаме како да на правилан начин обављају своју службу у џамијама. Агитовао је за одређене политичке персоне у контексту последњих догађаја у Покрету за права и слободе, партији заступљеној у парламенту, а коју углавном подржавају муслимани у земљи. А ово је већ пар екселанс мешање у унутрашње послове једне суверене земље. „Угур Емироглу је од оних уско профилираних агената турске тајне службе, који раде у области религиозне делатности,“ рекао је без околишања народни посланик Валери Симеонов, копредседник Патриотског фронта. „Његова биографија указује на прецизност којом раде турске обавештајне службе и велики значај који оне придају „обради“ муслиманске заједнице у Бугарској,“ рекао је још Симеонов. А бивши чланови бугарских специјалних служби су у изјавама за медије рекли да је делатност Угура Емироглуа у Бугарској имала за циљ да „додатно развије агентурну базу за усађивање неоосманизма у Бугарској.“
Поштујући правило реципроцитета Анкара је прогнала првог секретара Генералног конзулата Бугарске у Истанбулу – Зорницу Апостолову, која је била задужена за односе са Бугарском егзархијом у Истанбулу. И у овом случају предузетих мера реципроцитета, држава приматељица није обавезана да наведе разлоге, али сумњамо да је гђа Апостолова ишла по Истанбулу и пропагирала православно хришћанство.
Дакле, да ли је суверенитет Бугарске угрожен? На ово питање оптимисти одговарају да не виде реалну опасност по суверенитет земље. А ту долази питање, зашто је онда парламент, нешто пре проглашења Угура Емироглуа персоном нон грата, донео одлуку о формирању привремене комисије за истрагу свих чињеница и околности везаних за тврдње да се Турска и Русија петљају у унутрашње послове Бугарске? И још нешто: уколико се ове тврдње потврде, да ли се у нашу политику мешају само Анкара и Москва или има и треће стране? И како да протумачимо изјаву главног муфтије Исламске заједнице у Бугарској Мустафе Хаџија да 40 посто њених трошкова у православној Бугарској сноси Турска?
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..