Смештен у подножју планине Пирин град Банско представља савршену комбинацију прошлости и садашњости. Он одише духом из доба нашег националног препорода – задивљују зграде историјске вредности, музеји и механе. Често ћете овде чути живу музику коју изводе врсни народни музичари које можете срести на фестивалима и концертима код нас и у иностранству. Прва мушка група која је двогласну песму из Банског учинила популарном као да још нема премца. Њен солиста био је Иван Мацурев.

„Група постоји скоро шест година. Прво смо је основали при Центру за рад са децом у нашем граду. На почетку је она имала око 40 чланова. Затим су затворили Центар, а у то време сам ја на кратко боравио у иностранству и група се распала. Када сам се вратио у Банско поново смо се окупили. Први кораци нису били баш лаки. Већина чланова је слушала и волела другу врсту музике, али је постепено заволела народну песму, а понајвише изворну. Драго ми је што су деца са којима радим паметна, васпитана и имају жељу да се развијају. Један од момака је завршио енглеску филологију, три дечака похађају математичку школу, неки су студенти Софијског универзитета "Св. Климент Охридски", Спортске академије, а једна од девојака је студенткиња Националне академије за позоришну и филмску уметност…. Веома су талентовани.“

У саставу групе „Млади бански старци“ има и неколико девојака. „То је такође део богате локалне традиције. Тежим да песме преносим на младе генерације онако како је то чинио мој учитељ Иван Мацурев“  – објашњава г. Јанчовичин.

„Приметио ме он на једном издању сабора „Пирин пева“. Био сам ученик 3. или 4. разреда. Учествовале су и сестре Здравка и Пиринка Христове (које су и данас познати дует). Још тада ми је дао драгоцене савете. Неколико година касније Иван Мацурев нам је предложио да направимо омладинску групу при читалишту, а затим сам постао део мушке формације коју је он основао. И након што сам основао групу „Бански старци“ наставио сам да певам са њим. Сви му морамо бити захвални што је песму из банског краја учинио популарном. Био је скроман човек. Пуно нам је давао, али нас је и остављао да сами увежбавамо песму. Тако смо увек у свакој песми остављали по нешто од себе. Иначе, по занимању сам дуборезац. Кад радим дуборезе стално слушам наше песме, а када певам, мислим само на песму – текст и музику и ништа друго за мене не постоји. Много волим песму из банског краја. Мислим да је она најлепша на свету.“