Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Стилијан Иванов и његова књига о бесмрћу људске душе

БНР Новини
Фотографија: Венета Павлова

„ВG ТАЈНА. Од Орфеја до Ванге” – под овим насловом је изашла књига познатог редитеља Стилијана Иванова. Аутор каже да је то филмска књига, зато што се у њеној основи налазе филмови које је снимио. Он је, између осталог, аутор и редитељ више од 40 документараца неки од којих су дистрибуирани у целом свету.

„Разлог да напишем ову књигу је то што ми је мој дугогодишњи пријатељ – Мартин Радославов, стално понављао: „Немам ја време да одгледам све те твоје филмове, објасни ми са неколико реченица о чему је реч.” Није то била најбоља оцена мом раду, али ме је зато подстакла да пренесем на папир све оне утиске које сам стекао у сусретима са различитим људима и њиховим идејама. Велика група мојих пријатеља као и ја верујемо у бесмрће људске душе. Као и у то што свако од нас доживљава низ реинкарнација, наиме човекова душа поновно се враћа у земаљско тело са јединим циљем да се усаврши супротно раширеној представи да смо на овом свету да бисмо јели, пили и размножавали се. Мартин ме је неједном наговарао да напишем такву књигу и она се на крају појавила у издању „Апостроф”-а. Јако сам захвалан и њему, и издавачкој кући.”

СнимкаПочетком 1996. године Стилијан Иванов и прослављена бугарска глумица Невена Коканова гостовали су видовњакињи баби Ванги у њеној кући у Петричу /југозападна Бугарска/. Када је Стилијан био дете она му је помогла да се излечи муцања. Годинама касније он се није усуђивао да јој призна како жели да снима филм о њој. Након двочасовног разговора у гостима код Ванге она га је охрабрила: „Знам зашто си дошао. И хоће то бити, да знаш, оствариће ти се.” Тако је и било. У књизи можемо прочитати такође о чудотворној моћи преподобне Стојне, која је из истог краја Бугарске из којег је и баба Ванга. У цркву Светог Георгија, у чијој је близини она живела, и данас долази мноштво верника из Бугарске и суседних земаља у потрази за исцељењем.

У издању „Апострофа“ представљена је и друга позната бугарска видовњакиња – Вера Кочовска. Она је пристала да оде у Јапан да би је подвргли компликованим истраживањима приликом којих је утврђено да је била у стању да промени киселост воде, степен алкохола и вредности крвног притиска. Феноменална Вера умела је да дешифрује древне књиге, да прочита мисли на јапанском, да излечи безнадно болесне људе.

Књига нас упознаје и са народним лекаром Петром Димковим, аутором „Бугарске народне медицине” у три књиге, човеком који је спасао живот хиљадама Бугара. У чему је, по његовом мишљењу, тајна дугог животног века? „Чиста савест, добро срце и умереност у свему. Живите као браћа, будите добри људи. Бог је људима дао 10 заповести, док их је Христос свео на једну: немој другима чинити оно што не би желео да други чине теби.” Ћерка народног лекара Лили Димкова, такође је представљена у овој књизи.

Из ње читаоци могу научити пуно занимљивих ствари о трачкој цивилизацији и чувеном трачком свирачу и песнику Орфеју, о свету исламских мистика и духовника – суфијама (дервишима), прочитати разноразне корисне савете о животу, здрављу, љубави и пријатељству.

„Ове године припремамо два филма – први је посвећен духовној традицији шаманизма – прича Стилијан Иванов. – Рад на том филму почели смо у децембру прошле године када смо путовали у Канаду. Тамо смо срели једног непоновљивог човека из племена Леденог кристала. Био сам изненађен тиме што сам оно о чему је он говорио, већ слушао у Индији, Турској, Египту. Док је он тврдио да није читао никакве књиге зато што је знање које преноси предвечно знање његовог племена. И све време је говорио о препорађању душе и смислу људског живота. Други филм је посвећен Нешки Робевој – познатој бугарској гимнастичарки, касније селекторки бугарске репрезентације ритмичке гимнастике и кореографу. Ове године она ће напунити 70 година.”


Превела: Ана Андрејева

Фотографије: Венета Павлова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Обичај „Осликавање младе каном“ из лозничког села Веселина проглашено је за живо људско благо 2022. године.

У Софији се отвара изложба „Жива људска блага – Бугарска“

Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга, отворио изложбу под називом „Жива људска блага – Бугарска“. Поставка представља 44 елемента..

објављено 17.12.24. 08.45
Национални археолошки институт са музејом – БАН

Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ гостује у Цариброду

Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ биће свечано отворена данас у галерији “Методи Мета Петров” у Цариброду, Србија. „Са историјом дужом од 130 година, Национални археолошки музеј је једна од најстаријих културних..

објављено 16.12.24. 08.15

Филмови за све узрасте на фестивалу „Златни ритон“ 2024

Пловдив је домаћин традиционалног фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“, који траје до 19. децембра. Овогодишњи избор обећава квалитетан програм: више од 50 филмова такмичи се у главној конкуренцији, док вантакмичарски..

објављено 14.12.24. 13.45