Преко 15 хиљада људи из различитих крајева земље посетило је град Априлци за празник куване ракије и сланине. Идеја о тој занимљивој слави родила се пре 6 година у локалном читалишту „Светлина 1895.“ Отада је празник постао јако популаран, а ове године централни трг у Априлцима је био тесан за све госте.
„На том празнику нису попијене велике количине омиљеног мештанима жестогог пића, већ су људи дошли да се добро проведу и због задовољства да уживају у песмама и играма и дружењу са гостољубивим Априлчанима уз добар мезетлук“, каже Дончо Пачников, председник читалишта:
„Свако ко посети нашу планину каже: „Када ћеш ме почастити парчетом сланине и ракијом?“ па се тако родила и идеја о празнику. Ракија уз сланину су веома поштовани и вољени код нас и, свакако, високог су квалитета. Нигде другде осим високо у планини слана сланина не испада толико добра, а и овде чува своје квалитете током целе године. Правимо претежно шљивовицу и јабуковачу. Гајимо воћке јер немамо услова за друге културе. И наравно искоришћавамо плод на свакојаке начине. Из давнина најлепше воће смо продавали, а остало смо спремали у каце да ферментира. Така радимо и данас и одговорно се односимо према укусу ракије коју печемо. У Априлцима имамо врсне мајсторе и поштоваоце тог пића. Неки само од једног гутљаја могу да препознају ко је мајстор ракије. А да би била блага и питка на укусу, уместо дестиловане воде додајемо изворну, планинску. Код нас када ти неко уђе у кућу, одмах га частиш салатом и ракијом. Прво једемо и пијемо, па тек онда питамо госта којим је поводом дошао. А када испраћамо госте, увек им поклањамо парче сланине и шише ракије да се нас дуго сећају.“
У граду У Априлцима нико не претерује са ракијом. Производе је људи који поседују мајсторске вештине справљања тог цењеног напитка. Домаћа ракија је „понос мајстора“, кажу мештани и љуте се када не добијају јасан одговор о порезу који треба да плате држави за произведене количине. Пре 25 година поступак опорезивања је био јаснији, објашњава Дончо Пачников и не схвата зашто се и сада не примењује:
„У општини имамо пореску службу, одеш тамо, пријављујеш се, пријављујеш и робу и казан за печење ракије, онда плаћаш акцизу и свако може да ти дође у инспекцију. А сада ти нико не узима паре, кажу да не знају колико да ти наплате, али истовремено прате сваки твој корак и стално ти прете казнама за ракију коју производиш код куће.“
Априлчани никада се неће одрећи своје ракије, јер она „греје“ душу и зближава људе, а повод је и за нова пријатељства. „Таква је традиција која је већ постала симбол наше гостољубивости, а и жеље да сачувамо локалне обичаје“, каже Деница Николова, један од организатора празника:
„Наша идеја је да се бар на време отарасимо материјализма и да уживамо, да се вратимо нашим исконским коренима. Тако да није ни случајно што су многи наши гости били у типичним за овај крај ношњама. То ствара непоновљиву атмосферу. А дошли су нам гости из свих крајева Бугарске. Месец дана су нас стално звали туристи и туроператери. На почетку чак смо се плашили толиког дотока људи у наш градић, али нико није остао разочаран. Наш гост је био и народни певач Рајко Кирилов који је обрадовао све омиљеном песмом „Моја земљо, моја Бугарска“. А ја никад нећу заборавити тренутак када сам видела море застава које се лелујало док су сви певали ову песму.“
Превод: Александра Ливен
Фотографије: БТА
Бугарска је међу водећим учесницима једног од најзначајнијих међународних сајмова туризма – „FITUR 2025“, који се од 22. до 26. јануара одржава у Мадриду (Шпанија). Догађај ће окупити представнике преко 9.500 компанија из 156 земаља. На..
Забележен је значајан пораст раних резервација за предстојећу летњу сезону на бугарском Црноморју, саопштило је Бугарско удружење хотелијера. Туристички сектор с оптимизмом очекује већи број гостију, посебно из Немачке, Пољске, Чешке и Велике..
Могућности развоја Софије и Пловдива у оквиру регионалне иницијативе "Дестинација Балкан" биле су у фокусу састанка између бугарског министра туризма Мирослава Боршоша и црногорских министара туризма и транспорта, Симониде Кордић и Маје Вукичевић. У..