Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бити карикатуриста није увек безбедно

БНР Новини
3
Фотографија: личен архив

У Народном собрању је одржана међународна конференција под насловом „Моћ речи: мреже, радикализација, исмејавање.“ Повод за конференцију је било обележавање Међународног дана Франкофоније. На скупу су размотрене две основне теме: радикализација младих на друштвеним мрежама и хумор као друштвено-политичка критика. Међу учесницима форума био је и познати бугарски карикатуриста Чавдар Николов. Да ли знате када је настао жанр карикатуре? То се догодило у 16. веку у Италији, рекао је Чавдар Николов. На почетку је она служила за забаву у атељеима сликара. У 18-19. веку се појавила и политичка карикатура. У том периоду су сатиричне карикатуре и цртежи били оружје у рукама бораца за слободу говора и изражавања, али су исто тако служили и за пропаганду. У ствари, бити карикатуриста није увек безбедно.

Александар ДобриновИ код нас имамо примера који потврђују горенаведено. 1925. године се у земљи води тихи грађански рат током којег људи губе животе у атентатима. Недељу дана пре напада који је извела Војна организација Комунистичке партије у цркви Свете Недеље у Софији, у штампи је објављена карикатура Александра Добринова. На „пророчком“ цртежу је приказана Смрт која каже: „Ове године Христос неће васкрснути.“ Пар дана касније извршен је атентат у коме је погинуло 213 особа, а број рањених достигао је 500. Александра Добринова су одмах привели, оптужили су га за везу са атентаторима. „Добринов је у притвору остао шест месеци, све док се познати политичар и новинар Димо Казасов није заступио за њега након чега је пуштен на слободу, каже Чавдар Николов. „Касније ћемо видети да Александар Добринов није био у добрим односима са различитим властима, јер је после 9. септембра 1944. године, када је у земљи установљена просовјетска власт, Добринову тзв. Народни суд изрекао ефективну казну затвора од 2 године због цртежа који илуструју живот у Совјетском савезу, а које је објавило Министарство пропаганде.“

Други бугарски карикатуриста, Александар Божинов, нацртао је тадашњег совјетског министра спољних послова Вјачеслава Молотова са нацистичким симболом, то је период када су Совјетски савез и Немачка били у добрим односима после потписивања споразума Рибентроп-Молотов. Занимљива је прича Александра Божинова пред Народним судом. Талентовани сликар Илија Бешков, левичар по убеђењу, позван је да сведочи против Божинова. Бешкову су се обратили речима: „Господине Бешков, Ви сте најбољи бугарски карикатуриста.“ На што је Бешков одговорио: „Не, нисам, али ви судите најбољем бугарском карикатуристи.“ Због ових речи је Народни суд сликара условно осудио на казну затвора од једне године.
Карикатуре Александра Божинова и Рајка Алексијева
Најтежи случај у историји карикатуре је Рајко Алексијев. На једном од његових цртежа објављених у листу „Штурец“ приказан је Стаљин који свира на балалајци, а испод стоји текст: „Волга, Волга мать родная, где ће томе краја.“ Изгледа да комунистима Рајко Алексијев није био нешто посебно симпатичан. Прво су га убили, а затим га је Народни суд осудио.

У нешто новије време, такође има довољно примера слободоумља и грађанске савести.

Цртежи Бориса Димовског и Тодора Цонева„Занимљив је случај из 1968. године када су Радој Ралин и Борис Димовски издали зборник епиграма „Љути чушки.“ Познато је да је после само две недеље након његовог објављивања цео тираж повучен и спаљен у Полиграфском предузећу у Софији. А разлог томе је била карикатура којом је Борис Димовски илустровао један епиграм Радоја Ралина, који гласи: „Сит трбух за науку глув.“ Али је један песник у заврнутом репу прасета препознао потпис комунистичког вође Тодора Живкова. Ово је била кап која је прелила чашу због чега је целокупни тираж спаљен. После овог случаја Радој Ралин и Борис Димовски су остали без посла и дуго времена били у немилости власти.“

Други бугарски карикатуриста је готово сваког дана цртао Тодора Живкова. Реч је о Тодору Цоневу који је такође завршио у затвору. Након демократских преображаја у земљи 1989. године, Цонев је приредио грандиозну изложбу. „Мислим да је ово била најуспешнија и најпосећенија изложба карикатура у нашој историји,“ рекао је на крају нашег разговора Чавдар Николов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

У галерији испод можете погледати неке од карикатура Чавдара Николова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Уметничка галерија усред шуме

Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..

објављено 22.12.24. 13.00
Проф. Бетани Хјуз

Проф. Бетани Хјуз: Бугарска је веома посебно место

У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде ​​„Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..

објављено 22.12.24. 11.05
Ген. Директор БТА Кирил Валчев уручује Велику награду Златни ритон за анимирани филм редитељу Анрију Кулеву.

Додељене награде на фестивалу „Златни ритон“ у Пловдиву

На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..

објављено 20.12.24. 10.26