„Морамо научити живети и у дигиталном свету. Сасвим одскора смо ту – невероватан је овај свет у смислу могућности, али има он и своју тамну страну.“ – каже у интервјуу нашем радију Тони Николов, главни уредник портала "Култура".
На форуму под називом „Снага речи: мреже, радикализација, исмејавање” који је одржан у Народном собрању поводом Међународног дана Франкофоније, Тони Николов се осврнуо на антиелитистичку критику, хејтерство и тролове на интернету. Али, шта заправо представља антиелитизам и зашто се он развија првенствено у Глобалној мрежи?
„То је непризнавање било каквих ауторитета и неприхватање политичке хијерахије у свету. Добро је сумњати и постављати питања, али с друге стране, потпуно непризнавање свега, глобална антиелитистичка критика је веома опасна ствар. То је феномен данашњег света јер је он хомоген и уплетен у мрежу. Ова криза погађа политичаре, друштвене раднике, уметнике који би требало да имају морални ауторитет. Не кажем да људи треба да без икакве сумње прихвате све што они кажу, али је мрежа преплављена коментарима типа „Овог знамо какав је... Он ће мени да прича…“ итд. Постоји свеопште неповерење.”
Када чујемо реч „трол“ оно што нам прво пада на памет јесте створење с великим носом, дугим стопалима и длакавим телом које живи у пећинама и непријатељски је расположено према људима. Ово створење је недавно мигрирало и настанило се на друштвеној мрежи. Трол је оличење негативно расположених људи, оних који у форумима и друштвеним мрежама стално псују и окрећу нас против некога. Тролови су хејтери којима плаћају да буду такви. Тони Николов нам је још рекао:
„Забрињавају ме крајности мржње савременог света. Лако је мрзети на интернету. Анонимност је део удобности. Са својим бројним профилима човек постаје многолик. Трол је лик из нове дигиталне митологије. Његова IP адреса је његово радно место. Тролови су главни кривци за избијање многих криза у мрежи, а затим се показује да информације нису тачне. Понекад, због неке несреће људи се окупе у групу, а неко вешто њима манипулише. Чак може доћи до рашчишћавања рачуна. То може довести и до револуције.“
Тролови су део велике заједнице мржње, заједнице хејтера. На улици хејтер може изгледати сасвим нормално – може бити љубазан и допадљив, али испред монитора он постаје звер.
„Хејтерство је психолошки феномен. Зашто мрзиш? Мрзети је штетно по самог човека. Мржња изазива обољења. Ако се у један океан пусте патогене бактерије, оне постепено шире своју заразу, а на крају на површину исплива необична пена. Управо то представља савремено хејтерство. Оно је веома опасно јер ово расположење се попут заразе шири међу младим људима. Океан у којем пливамо је свима доступан што такође представља проблем. Нико га не контролише - једноставно, то је једно од наших демократских права. Међутим, као и у шуми има ту "јестивих и отровних гљива". Не знамо како да се чувамо... Свако има право на негативан став, али хејтер је против свега и свачега. А то не ваља. Не може човек бити тотално против свега. Не може се сматрати на пример, да политика и избори уопште нису потребни.“. – каже Тони Николов и објашњава зашто је борба против хејтера на интернету толико тешка:
„Рат против хејтерства и тролова је попут борбе између слободе и цензуре. Ако избришеш или блокираш неки профил, одмах се појављује нови. То је попут стоглаве аждаје. Зао човек се осећа заштићенијим у дигиталном него у реалном свету. Дигитални свет као идеја доброг носи сенке зла. Пуно је расистичких и нацистичких сајтова, има много гневне пропаганде, хушкања против одређених људи итд. И у једном тренутку човек схвата да живи у кући без врата и прозора. Свако може ући. Морамо бити опрезни!“
Тони Николов се сложио са тезом Националног центра за безбедан интернет да свако мора да сам брине за своју безбедност на интернету и да пази које фотографије и текстове објављују на мрежи.
Превод: Албена ЏермановаБугарска се налази на последњем месту по задовољству животом међу свим државама чланицама Европске уније, показују подаци Евростата за 2023. годину, објављени данас. Просечан ниво задовољства у ЕУ износи 7,3 поена, док је у Бугарској овај показатељ..
Данас, 25. јануара 2025. године, навршава се 90 година од оснивања БНР. Указом цара Бориса Трећег од 25. јануара 1935. године радиодифузија у Бугарској је постала државна својина. Наша медијска кућа обележава годишњицу низом..
Захваљујући свом доприносу у популаризацији Бугарске као туристичке дестинације у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, међу добитницима годишње награде за професионална достигнућа у туризму које је крајем прошле године доделила Бугарска хотелијерска и..
Поводом предстојећег Националног празника – 3. марта и 147 година од ослобођења Бугарске од османске власти, Регионална библиотека „Георги Сава Раковски“ у..