Није било неко велико изненађење када је прошлог понедељка Бугарска емитовала нови дуг од скоро две милијарде евра. За обичног пореског обвезника то је била само вест. Стручњаци кобајаги нису били изненађени, јер је финансијска операција извршена по налогу министра финансија Владислава Горанова четири дана након што је Европска централна банка снизила кључну каматну стопу рефинансирања на нулу и објавила нови пакет подстицајних мера. Тако су постигнути релативно добри приноси на хартије од вредности. Уствари, Бугарска је на међународном тржишту продала две транше еврообвезница – 7-годишњих у износу од 1,144 милијарде евра уз годишњи принос од 2,156% и 12-годишњих у износу од 850 милиона евра, уз принос од 3,179%. Укупан износ новог кредита је 1,994 милијарде евра и ово је у 2016. г. до сада највећа трансакција у еврима реализована у региону централне и источне Европе, Блиског истока и Африке, навели су из Министарства финансија, не прецизирајући да ли је то добро или не. За инвеститоре је очигледно било добро, јер је вредност налога износила 3,6 милијарди евра, односно знатно више од најављене две милијарде, што је довело до смањења камата. А то је свакако добро за дужника, односно за бугарску државу и њене пореске обвезнике.  Обављеном у понедељак новом емисијом дуга Бугарска је практично достигла максимални износ задуживања од 3,9 милијарди лева на међународном тржишту, који је законом дозвољен за ову годину. Да подсетимо да је таква тактика – да се одједном подигне цео износ кредита, примењена прошле године, када се, опет у марту, наша земља задужила за 3,1 милијарду евра продајом обвезница са роком доспећа од 7, 12 и 20 година и приносом од 2,17%, 2,73% и 3,26%. И тада је постојало значајно интересовање инвеститора, при чему је вредност налога премашила 5 милијарди евра. Уосталом, подсетимо и то да је, опет прошле године, донета одлука да Бугарска од 2015. до 2017. г., уз посредовање неколико међународних банака, емитује обвезнице у вредности од 8 милијарди евра. Тада су представници Бугарске социјалистичке партије алармирали да би нови дуг био веома тежак терет за државу и будуће генерације, јер ће он, ма колико биле повољне каматне стопе, за 20-30 година порасти са 8 милијарди до 30 милијарди евра, имајући у виду, између осталог, и значајан демографски пад. Као и тада, и сада из партије ГЕРБ пак објашњавају да се ради само о три године и да се кредитна средства користе за покривање старих дугова и финансирање буџетског дефицита. Ове године постоји још један моменат на који је обратио пажњу министар Горанов, а то је да поред задуживања на међународном тржишту, Министарство финансија је планирало да се задужи и код домаћих банака, односно на домаћем тржишту, за око 500 милиона евра, што је такође предвиђено законом. Тако ће се моћи формирати обавезне резерве које би се евентуално користиле за подршку финансијском сектору, у којем се спроводе врло озбиљна процена квалитета активе и стрес тестови. По мишљењу експерата, до тога тешко да ће доћи, а овај новац ће ићи у фискалне резерве и за отплату дужничких хартија од вредности, са роком доспећа у 2017. години!

Као што је наведено у уџбеницима, дуг није увек нешто страшно и судбоносно. То је тако када се он не користи за крпљење рупа у буџету или нереформисаним секторима. Дуг је корисна ствар, када доноси вишак вредности, а од сваког позајмљеног лева се остваре бар два или више лева добити. Онда се дуг отплаћује сопственим средствима, а не новим кредитима. То се, рецимо, дешава када се новац улаже у привреду и њен раст, али код нас очигледно то није случај. Теше нас пореске обвезнике да је јавни дуг Бугарске у односу на БДП низак. Ове године он ће се повећати са 10 на око 33% БДП-а, а пpема критеријумима ЕУ учешће јавног дуга у БДП-у не сме да пређе 60%. Поново смо међу одликашима. Међутим, према најновијим прогнозама Генералног директората за економске и финансијске послове Европске комисије (DG ECFIN), наредних 10 година однос дуга и БДП-а ће износити више од 40%, ако Бугарска наставља да спроводи исту политику дефицита и да их покрива задуживањем. Ова опасност зове се дужничка спирала. Мада смо далеко од тога, политичко искушење да се крене овим путем никако није мало, јер обезбеђује финансијски комфор у средњорочном плану, а онда се не зна шта ће бити. Надајмо се да ће се дуг Бугарске временом претворити од бремена у вишак вредности. Међутим, за то су неопходне стратегија и нова политика, а то је сасвим друга тема.

Превела: Марина Бекријева