Шта је натерало двоје глумаца да напусте храм Мелпомене и покрену иницијативу намењену пружању подршке деци у ризику? Реч је о Анимари Димитровој и Златку Златкову који су менаџери удружења „Русаља“. Ево како је све почело. Они су више година имали своје приватно позориште и паралелно са стваралачком активношћу обављали и племениту мисију - гостовали су у домовима за децу без родитељског старања где су приређивали добротворне представе. Сусрети са децом су их инспирисали и зато су одлучили да им поклоне више времена, пажње и енергије. Анимари Димитрова и Златко Златков су почели да раде на пројектима како би помогли развоју и интеграцији ове деце у друштво, а у исто време су наставили да се баве позоришном уметношћу. Шта се даље десило?

„Две лубенице под једну мишку се не могу носити и након дугог размишљања Златко и ја смо одлучили да има много више смисла посветити свој живот бризи о деци без родитељског старања, каже Анимари Димитрова. – Затворили смо позориште и кренули у нови подухват. Имамо 8 остварених пројеката у 17 специјализованих институција са преко 1.300 деце узраста од 3 до 18 година у целој земљи. Схватили смо да је рад на пројектима користан, али не и довољан, јер по њиховом завршетку деца нису ангажована у различитим активностима, што је штетно за њих. Тако смо дошли до идеје да покренемо неки дугорочни посао којим бисмо им помогли да промене свој живот и да сами кроје своју судбину.“

Анимари Димитрова и Златко Златков су решили да оснују школу уметности. У току три године вредно су радили, уз помоћ стручњака, на изради стратегије и припремали се. Почели су да траже средства. Прву финансијску помоћ су добили од данске фондације „Велукс“ и она је била веома добар старт за реализацију њихове идеје. Двоје руководилаца  пројекта су купили 2,6 хектара земљишта у селу Русаља, у области Велико Трново, за изградњу школског комплекса. Реновирали су стару школу која се користи као едукативни центар и изградили куће са свим савременим погодностима за становање 30 деце и 10 учитеља.

Анимари Димитрова је руководилац две невладине организације које су 15. септембра 2014. године отвориле Школу уметности и заната „Димитар Екимов“ за социјално угрожену децу од предшколског узраста до 3. разреда, која је јединствена за Бугарску.

„Ова школа намењена је оној бугарској деци која немају било какву шансу за једнак почетак у животу, за добар развој и ако им се не пружи рука помоћи, њихов живот би био веома тежак, а можда би она све ниже и ниже падала, наставља Анимари Димитрова. - То су надарена деца која имају многе социјалне дефиците. Већина њих су била у сиротиштима, хранитељским породицама, враћена или одузета родитељима и стављена под старатељство државе. Ове промене врло лоше утичу на дечју психу. Деца долазе код нас ужаснута што поново улазе у неку установу социјалне заштите, јер ми их доводимо у школу-интернат. Али, после неколико месеци напорног рада, она схватају да су се нашла на дивном месту. Наш тим се састоји од 12 учитеља и васпитача који дају све од себе. Они су млади људи, од којих су многи образовање завршили у Лондону и Паризу и своје прве професионалне кораке направили управо у нашој школи. Ја и мој колега изузетно ценимо њихов рад“, каже узбуђено шармантна глумица.

Име патрона школе, Димитра Екимова није случајно изабрано. Овај бугарски родољуб рођен је 1903. године у граду Габрову. Био је власник фабрике и изградио једне од првих радничких домова. Изабран је за одговорног секретара Индустријских удружења Бугарске и својим радом на тој функцији допринео је развоју и успону домаће привреде почетком ХХ века. Димитар Екимов је био дарежљив добротвор и мецена и има заслуге за развој бугарске уметности и културе. Довде све изгледа као у бајци, али да ли ће она имати срећан крај, умногоме зависи од свих нас. Подизање и обука 18 деце у Школи  уметности и заната су потпуно бесплатни. Међутим, да би се ово племенито дело наставило, потребна је хитна финансијска подршка, јер у последње време прилив новчаних средстава касни. Она долазе углавном из иностранства. Амбициозни менаџери чак размишљају о варијанти да свој стан ставе под хипотеку да би спасили школу.

„Да не звучи патетично, али ово је заиста велика ствар за Бугарску, за опстанак наше нације и државе. Ми настојимо да створимо паметне и добре људе 21. века. Очигледно да је у овој борби потребно више истомишљеника. Стога желим да позовем све људе којима је Бугарска драга, а који верују да су деца дар од Бога и желе да свет постане бољи, да помогну све што могу“, рекла је на крају Анимари Димитрова. Она и Златко Златков су и сами усвојитељи детета.

Превела: Марина Бекријева