Једно од најквалитетнијих документарних остварења представљених на овогодишњем 20. издању Софија филм феста свакако је филм „Бал се наставља“ у режији Георгија Балабанова. Он је ђак Националне академије за филмску и позоришну уметност„Крстјо Сарафов“ у Софији. 80-их година прошлог века отпутовао је у Париз, где је створио серију документараца који су му донели награде на фестивалима у Оберхаузену, Венецији, Паризу и Њујорку. Да подсетимо да је прошлогодишње издање Софија филм феста отворено играним делом Георгија Балабанова „Досије Петроф“, чији је сценариста Оскаровац Жан-Клод Каријер. Најновији филм редитеља је, најопштије речено, посвећен Софији као оличењу промена у Источној Европи. О њима причају вечити дисидент Николај Колев и његов пријатељ, бивши обавештајац Државне безбедности Красимир Рајдовски, психијатар Николај Михајлов, познати аналитичар друштвених појава, као и бивши посланик Павел Чернев који је недавно преминуо, телевизијски водитељ Мартин Карбовски и провокативни поп-фолк певач Азис.
„Морао сам да у једном тренутку изаберем људе које познајем и са којима сам ступио у контакт, каже Георги Балабанов. - То је ипак био релативно дуг период рада током којег су успостављене везе и поверење.“
Међу главним јунацима филма „Бал се наставља“ је и Елена Ацарова која се бави социолошким истраживањима у Софији, а на том пољу ради већ скоро 10 година. Резултати њених социолошких анкета често указују на сиромаштво и недостатак перспективе.
„Моја главна амбиција и циљ је да кроз ова истраживања допринесем преваспитавању друштва и да подстакнем појединца да размишља о питањима попут ових: „Ко сам ја“, „Јесам ли срећан?“, „Како сам се осећао прошле године?“, „Да ли сам одговоран за то што нисам гласао?“, „Шта би се променило ако бих изразио своју грађанску позицију?“. Ово је мој начин да дам свој допринос друштву и будем корисна људима, да их подстакнем да се замислеи да буду друштвено активни. А можда би се у неком тренутку људи који управљају овом државом, заиста забринули за ситуацију у земљи.“
Филм „Бал се наставља“ је копродукција Бугарске и Француске. Извршни продуцент остварења Александар Донев је рекао да је оно потпуно финансирано од стране угледне јавне француско-немачке телевизије Arte. Главни продуцент филма је Елен Бадинтер, власник фирме „Ladybirds Films“. Гђа Бадинтер сматра се једним од најактивнијих продуцената у савременом француском документарном филму. И још нешто занимљиво: она има бугарске корене. Филм је створен и уз подршку Француског националног филмског центра и још неколико финансијских институција, али је у целини снимљен у Бугарској.
„Имам ту срећу да је моја мајка Бугарка, прича Елен Бадинтер на бугарском језику. – У детињству сам сваке године долазила у Бугарску код бабе и деде. Након што су они отишли са овог света, више се нисам вратила и тако је већ 15 година. Овим желим само да кажем да сам у Француској Францускиња, отац ми је Француз, али све што се прича о Бугарској, увек изазива моје интересовање. Када је Георги Балабанов дошао у моју канцеларију, представио ми је своју идеју о филму који хоће да направи. Рекао ми је да у њему жели да исприча о Софији, људима који у њој живе, о историји престонице.“
Којој публици је намењен филм „Бал се наставља“? По речима Георгија Балабанова, париска публика је, рецимо, у њему препознала Француску. А на недавно одржаном међународном фестивалу документарног филма ZagrebDoxједан млади редитељ му је рекао: „Одгледао сам филм, исто је као код нас.“
Превела: Марина Бекријева
Факултет ликовних уметности Великотрновског универзитета „Св. Ћирило и Методије“ обележава 50 година постојања изложбом која обједињује дипломске радове студената и дела активних професора универзитета из старе бугарске престонице. Ова изложба..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..