Биг бенд БНР и композитора Ивана Стајкова повезује дугогодишња сарадња. Са овим оркестром је започео своју каријеру као аранжер и током деценија створио бројне ауторске комаде за њега. Међутим, његова музичка биографија је почела много раније - прве часове музике имао је са својом мајком, а затим се школовао код великог бугарског пијанисте и композитора Димитра Ненова. 1956. године Иван Стајков је дипломирао на инструменталном одсеку Националне музичке академије у Софији. Касније је припремио за штампу низ дела свог учитеља и идола Димитра Ненова: урадио је редакцију његовог Клавирског концерта чија је партитура била скоро уништена, обновио је и завршио другу симфонију „Поема о бугарској земљи“,направио транскрипцију „Минијатура“ Димитра Ненова за симфонијски оркестар, као и транскрипцију његове „Токате“ за велики симфонијски оркестар.
Иван Стајков је један од мало бугарских стваралаца који су скоро цео живот радили као слободни уметници.
Песник Захари Петров, блиски пријатељ композитора и аутор текстова многих његових песама, одредио му је професионални пут. Ево шта о томе прича Иван Стајков:
„Идеја је припадала Захарију Петрову. Он је знао да се бавим музиком и упитао ме да ли бих желео да аранжирам песме композитора Јосифа Цанкова. На националном радију су се налазиле многе његове композиције, али у оно време у Бугарској није било професионалних аранжера за оркестар попут Биг бенда, изузев његовог диригента Емила Георгијева. Направио сам обраду два комада и однео их маестру Георгијеву. Тако је почело све. У свом животу сам имао свакојаке доживљаје, али се и данас сећам путовања у Јапан, где сам освојио награду на једном великом међународном такмичењу. Пре него што отпутујем, на предлог Пепија Славова (познатог бугарског музичара, члана група „Џез фокус’65“, ФСБ и др.) који је тада имао бенд у проширеном саставу, за свега два дана створио сам дело „Девојачка туга“. Пуно могу причати о мом дугом животу повезаном са музиком.“
Поменуто такмичење у Јапану одржано је 1977. г., у организацији фондације „Јамаха“. Композитор Иван Стајков је послао демо снимак песме „Once Again“ у извођењу Мими Николове, за коју је сам написао музику, текст и аранжман. Од укупно 1.700 пријављених песама, у ужу селекцију је ушло свега десетак, међу којима се нашла и композиција Ивана Стајкова, а награда је била концертно извођење и студијски снимак. Године 2002. композитор је заједно са проф. Најденом Андреевим радио на ораторијуму „Мољење“ за чтеца, солисте, мешовити хор и симфонијски оркестар. Он је добитник ордена Кирила и Методија првог реда.
Иван Стајков је компоновао музику за филмове „Господин на један дан“, „Двојник“, „Сутон“, „Волети у инат“, а такође и за први бугарски филмски мјузикл „Бекство у Ропотамо“, чија је премијера одржана 13. јула 1973. године.
За своје дело „Рапсодија у 7“ за симфонијски оркестар Иван Стајков је освојио награду публике на такмичењу „Рапсодија у седам осминском такту“,које је 2000. године у Пловдиву организовала фондација „Св. Георги Победоносац“, са седиштем у Балтимору (САД).
Превела: Марина Бекријева
Дана 16. фебруара, један од највољенијих савремених аутора песама, Стефан Диомов, навршва 80 година. Много је његових хитова које су отпевали најпопуларнији бугарски певачи и групе. Диомов је, међутим, написао и музику за документарне филмове,..
Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..
На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту..