„Закон о економским и финансијским односима са друштвима регистрованим у јурисдикцијама са преференцијалним пореским режимом, повезаним лицима и њиховим реалним власницима“ – то је пуно име Закона о офшору, како га укратко зовемо. Последњих недеља, после афере „Панамски папири“ тема је постала веома актуелна и њоме се бави цео свет. Свакако да талас незадовољства због утајених доходака и пореза није мимоишло ни Бугарску.
Код нас, међутим, осећамо и неко благо разочарење или чак неповерење да међу изнетим именима познатих личности из Бугарске – бар за сада – нема политичара.
После избијања скандала Европска комисија је заврнула рукаве да мења своје директиве. Велике компаније сада већ треба да пријављују своје приходе и порезе плаћене у свакој од 28 држава чланица Европске уније, као и у офшор зонама. Бугарска је корак испред осталих у тој регулитиви. 2014. године је усвојен закон који забрањује држави да послује са офшор компанијама у сфери приватизације, јавних набавки и сл. Ипак, не смемо заборављати да офшор бизнис није забрањен и илегалан, само неморалан.
Јавни интерес ће бранити и припремане промене Закона о офшору. Потпредседник одбора за буџет и финансије у парламентуДимитар Танев из Реформистичког блока је изјавио да је после скандала са „Панамским папирима“ постало јасно да је с тим у вези не само Бугарској, већ целој Европи потребно потпуно ново законодавство.
Актуелни закон је непун, у том броју и у погледу санкција које институције треба да налажу. Радостан сам да смо у дебати претекли Европску унију и избијање скандала у Панами. Закон који је требало да буде размотрен у Народном собрању је повучен због консултација које почињу у оквиру заједнице. Ми очекујемо од Европске комисије одговарајуће иницијативе и препоруке у циљу увођења строжих закона за економске субјекте регистроване у офшор зонама.
Поједине земље у Европи које су се и пре суочавале са истим проблемом, тражиле су решење у амнестирању средстава из офшор зона. Таква се идеја разматра и у Бугарској. Међутим, Димитар Танев гаји неке резерве према томе.
По мени у домаћим условима то неће бити ефикасно, иако смо упутили писмо министру финансија са питањем какве приходе да очекујемо. У већини случајева амнестија није ефикасна, јер утаја пореза није велики проблем у Бугарској, јер су нам пореске стопе веома ниске. Ми имамо можда најнижу пореску ставку од 10%. Ако постоји проблем са цурењем капитала, онда он настаје због нејасног и криминалног порекла новца, тако да за њега не би требало да постоји амнестија.
У међувремену министар финансија Владислав Горанов је обећао спровођење провера порекла новца и плаћених пореза.„Држава већ има акциону стратегију у вези са информацијом о бугарским именима у „Панамским папирима“, рекао је он. Први корак је провера од стране Агенције за приходе ради прецизирања да ли су пре усмеравања средстава у офшор зоне плаћени порези код нас. По речима министра Горанова „коришћење офшор компанија показује да желиш да се нечега уклониш – да ли свог идентитета, да ли порекла својих средстава, да ли опорезивања“. Влада је у контакту са Међународном асоцијацијом истражних новинара и слично осталим затражила информацију у циљу олакшања провера. Одговор још увек није стигао. Међутим, истражни новинари неће предати документе, јер је то изричити услов анонимног извора листа Sueddeutsche Zeitung, коме је пружена база података, био је категоричан главни уредник минхенског листа Волфганг Крах у специјалном интервјуу БНР:
Осим тога истражно новинарство живи од поверења извора у саме новинаре. Ако само једном уступимо и изневеримо поверење извора, то би привело крају истражно новинарство. Неће бити „Панамских папира 2“, јер нико више неће имати поверења у нас, новинаре. То не треба да се дешава. Као новинари смо дужни да бранимо своје изворе.
Из реченог је јасно да ће нас још дуго мучити то „малигно ткиво“, како га је окарактерисао потпредседник буџетске комисије Димитар Танев. И опет се показало да институције – и не само у Бугарској – нису на свом месту. Узроци су сигурно различити – мањак компетенција и мањак интереса. Случај са „Панамским папирима“ није прва новинарска истрага на ту тему. Не једном се испостављало да су документима објављеним у медијима располагале и специјалне службе. Ти примери показују да сарадња служби није баш тесна нити на нивоу на којем би требало да буде ради спречавања утаје пореза, прања новца или другог криминала.
Превод: Александра Ливен
На изборима одржаним 27. октобра све политичке партије које ће бити заступљене у новом, 51. сазиву Народног собрања Бугарске, изузев странке „Величина“ („Величие“), забележиле су пораст броја гласова у односу на изборе одржане 9. јуна 2024. године. На..
Још једни ванредни избори су иза нас, али изузев незнатно повећане излазности у односу на изборе одржане у јуну о.г, још је тешко прогнозирати политичке конфигурације, које би омогућиле формирање редовне владе, коју ће изабрати 51. сазив Народног..
На основу 100% обрађених бирачких места у дијаспори, „Алијанса за права и слободе“ освојила је 22,65% гласова, чиме је потврдила своју позицију као први избор наших суграђана у иностранству. На другом месту нашла се коалиција „Настављамо промену –..
Непосредно пред почетак седнице Парламента, заказане за 11 часова, коалиција ГЕРБ-СДС отпочела је преговоре око будућих политичких корака у новом..
Председник Румен Радев ће са грчким премијером Киријакосом Мицотакисом у бугарском павиљону, у оквиру Конференције УН о климатским променама (СОР29),..
На конференцији за новинаре одржаној у Парламенту, Дејан Николов, председник софијског огранка странке „Препород“, објавио је да по прорачунима његове..