Европска комисија сматра да су Бугарска и Румунија испуниле све критеријуме за приступање зони Шенгена, рекла је на брифингу у Бриселу портпарол ЕК Мина Андреева. „По нама су Бугарска и Румунија већ спремне да се придруже шенгенском простору. Сада земље чланице Европске уније морају донети једногласну одлуку,“ додала је Андреева коју цитирају агенције. А је ли то нешто ново или је можда дежа ви? Још крајем 2013. године је претходни шеф Европске комисије Барозо био приморан да објави да Бугарска и Румунија неће бити примљене у чланство безвизне шенгенске зоне од 1. јануара 2014. године. Немачка, Холандија и Француска су се успротивиле уласку две суседне земље у шенгенску зону слободног кретања у оквиру Европске уније. И тада је званични Брисел тврдио да су Бугарска и Румунија испуниле критеријуме за приступање зони. Или, било је то нешто као „краљ даје, чувар – не.“ У ствари, овај чин приступања Шенгену су поменуте земље повезивале са извештајима Механизма за сарадњу и верификацију који је уведен у Бугарској и Румунији после пријема у ЕУ као један од услова за укључење у шенгенску зону. Француска, Немачка и Холандија су блокирале пријем две балканске земље због недовољног напретка у реформи правосуђа, борби против корупције и организованог криминала и обезбеђивању пуне контроле границе. Али је увек наглашавано да Механизам за сарадњу и верификацију не сме бити посебан услов за пријем у Шенген. Добро, али нас је Холандија, на пример, као чланицу шенгенске зоне видела тек после два позитивна извештаја! Дакле, немогућа мисија и квака 22 у једном.

У ствари, страховања земаља које чине ексклузивни клуб у Европи била су повезана са евентуалном масовном миграцијом и последицама по њихове системе социјалне заштите. Међутим, према резултатима различитих истраживања, мигранти из Бугарске већином не оптерећују тамошње системе социјалне заштите, напротив – укључивањем на тржиште рада и редовним плаћањем пореза они су се интегрисали у њихове привреде. Друга ствар која је имала негативну улогу у шенгенском ребусу била је чињеница да су почетком 2014. године укинута ограничења у слободном кретању радника из нових држава чланица Европске уније, а тиме се повећао и страх осталих европских земаља да ће се у условима кризе и незапослености повећати прилив миграната што ће изазвати додатне проблеме.  

И запљуснуо нас је велики талас – талас миграната! Испоставило се да демократска Европа уопште није била спремна за тако нешто и шенгенски принципи су одједном уздрмани, и то до те мере да су у једном тренутку на високом нивоу почели расправљати о укидању Шенгена, након што је велик број земаља увео, кобајаги, привремену граничну контролу. Испоставило се да Бугарска, без обзира на то што није чланица Шенгена, успева да обезбеди спољне границе Уније, тако да је већ било лицемерно да се прича о проверама и извештајима. На овај начин се зона слободног кретања људи и роба претворила од штапа у шаргарепу. Ко зна, можда нас приме сад, без обзира на то што смо одавно испунили све критеријуме. Наравно, пре тога, као што је портпарол Андреева рекла, државе чланице треба да донесу једногласну одлуку. Ех, надамо се!

Превела: Ајтјан Делихјусеинова