Foggy Mood 

Да подсетимо да „Бугарски фестивал уметности“ у Канади представља стваралаштво савремених бугарских музичара, глумаца, сликара, фолклорних и класичних играчких састава итд. Одржава се у два града– Торонту и Отави. Ове године догађај је посвећен 50-годишњици успостављања дипломатских односа између Бугарске и Кине и 40-годишњици отварања конзулата Бугарске у Торонту.

„Лепо је што фестивал већ прелази границе бројне бугарске заједнице у Канади – каже Христо Јоцов. Догађаји на његовом програму постају све популарнији код канадске публике, привлаче пажњу критике и све убедљивије се уклапају у културу ове земље. Обично програм укључује џез концерте, изложбе, позоришне представе, наступе фолклорних ансамбала који негују бугарску традицију преко океана. Још пре оснивања овог форума у Канади су се организовали концерти бугарских музичара и ја сам имао задовољство да тамо наступам са кавалистом Теодосијем Спасовим и пијанистом Руменом Тосковим. На предстојећим концертима трија „Акустична верзија“ којима обележавамо и наш јубилеј представићемо комаде са нашег новог албума, а публика ће имати прилику да чује и неколико нових композиција које ће бити премијерно изведене.“

Антони Дончев и Христо Јоцов потичу из музичких породица. Спријатељили су се много пре оснивања „Акустичне верзије“. Обојица су стекли солидно класично музичко образовање, али су још као ученици музичке школе одлучили да се посвете џезу.

„Прави рад групе почео је 1985. г. – тада је био наш „летећи старт“ – причаХристо Јоцов. Управо те године смо освојили награду на два велика џез форума – у Белгији и Немачкој. И тако је све кренуло. Групу „Акустична верзија“ основали смо ја и Антони, а касније, негде 1989. г., нам се придружио и његов брат Георги Дончев. Затим је он отишао на студије у Беркли, било је промена у саставу групе али сада смо се нас тројица поново окупили. Сви комади који се налазе на нашем новом албуму су са нашег концертног репертоара, а написани су последње две године. Увек сам био дубоко убеђен да без обзира на године које пролазе, без обзира на разноразне утицаје са којима се сусрећемо у свом професионалном животу, стил „Акустичне верзије“ се није променио. За нас је „Акустична верзија“ више него потреба, она је наша судбина. Толико година смо заједно, да понекад чак речи нису потребне – говоримо језиком музике и одлично се разумемо.“

Превод: Албена Џерманова