Према историчарима музике велики немачки композитор је написао четири ораторијума који имају за основу четири јеванђеља – по Матеју, Марку, Луки и Јовану. У потпуности сачувана до наших дана су само два – Пасија по Матеју и Пасија по Јовану. У Бугарској је популарнија она прва, чак је задњих година постало традиција да се изводи уочи Ускршњих празника, а иницијатор тих концерата је Бахово друштво.
Пасија по Јовану је први пут изведена на Велики петак 7. априла 1724 г. на служби у цркви Светог Николе у Лајпцигу.
Пасија по Јовану је ораторијумско дело на тему страдања Христовог које се врло ретко изводи у Бугарској. Исто се донедавно могло рећи и за Пасију по Матеју, али захваљујући Баховом друштву, диригенту Јосифу Герџикову и музичарима који се окупљају специјално поводом његове интерпретације последњих година оно се изводи неког дана у току Страсне седмице. Премијера овог дела у Бугарској била је у 70-им годинама када су на сцени били гостујући немачки хор и Камерни оркестар града Јамбола. Нема података да је касније тај ораторијум уврштен у нечији репертоар. Лично мени музика Пасије по Јовану је ближа. Можда због драматичности – згуснуте и напете до прскања и појачане беспоштедности у одвијању радње. И све је окончано дугим уздисајем – другом аријом алта „Сврши се“(Es ist vollbracht!) То је прва пасија у Баховом стваралаштву коју је композитор у више наврата редиговао укључиво и у последњој години свог живота. За мене је извођење овог дела много више од професионалне обавезе, оно је питање пре свега личног афинитета. Без обзира ко у шта верује и којој деноминацији припада ова Пасија импресионира својом универзалношћу. Њена првобитна идеја била је да побуди жалост и саосећање са Исусовим патњама, а тек на другом месту долази уживање у самој музици.“
У обимном стваралаштву Баха има доста дела која су извођена за време литургија. Бах је био личност ширих схватања и премда је био лутеранац у његовим делима се могу открити назнаке тенденција литургијске музике католичке цркве.
„Бах је био побожан верник, а некада се и није могло живети ван цркве. Велики део његовог стваралаштва посвећен је духовној музици, најпре лутеранској хорској химни, али има и миса у којима су коришћени католички текстови на латинском. Његова мзика је толико величанствена да поделе и посебности појединих деноминација губе сваки значај. Пасија по Јовану је пример у том погледу. Узбуркана мелодија на самом почетку коју изводи гудачка секција, вапаји који се проламају кроз звуке обоа и почетни усклици: „Господе! Господе! Господе!“ У само три акорда усклици благе неверице прелазе у обраћање у којем се осећа све већа сумња. У том моменту слушалац престаје да поставља питања и препушта се сугестивности ове генијалне музике. Није то музика која је намењена извођењу само на црквеним службама. Ово је служење кроз ноте које далеко превазилази моћ нашег просуђивања.“
Љубав – главна инспирација многих уметника – опевана је и у песми Кристине Дончеве „Волим те“. У њој певачица доноси личну причу. Музику и текст потписала је Кристина, а аранжман – Георги Киров. Гитарски соло одсвирао је Иван Тишев. Још 2018...
Комбинација снажних хаус и техно битова, дубоких бас линија, мелодија и хармонија које плене пажњу, магичних поп и аутентичних етно вокала – овим речима би се могла описати музика двојца The KHANS. Чланови овог иновативног састава су композитор и..
Певачица анђеоског гласа Вања Костова више није међу нама, али су ту њене песме – нежне, искрене и емотивне. Њен син – певач Бојан Михајлов, промовише „небески“ албум под називом „Анђели међу нама“, на којем је 15 песмама Вање Костове које, изузев..