Чим дође пролеће хришћански свет слави празник празника – Васкрсење Христа Спаситеља. За Бугаре то је Велики Дан, јер дарује наду за вечити живот и спас душе. Због тога и атмосфера око њега је свечана. Мисао о Светлом празнику уједињује и преображава људе. Од Цвети до Ускрса службе у црквама привлаче вернике који се припремају за велики дочек Исуса. Иако једнака по свом садржају у различитим црквама широм земље богослужења су пропраћена посебним са стилског аспекта појањима. У храму Светог Александра Невског у Софији анђелски гласови мешовитог хора зачарају странце који су одлучили да посете Бугарску баш у време тог најсветслијег празника. У софијском храму Светог Преображења Господњег и нашим манастирима је распрострањен источни или византијски стил појања који изводе мушки хорови. За разлику од традиције у Римокатоличкој цркви, код нас црквене песме нису пропраћене музичком пратњом. Вишегласје подвлачи идеју о јединосушном Богу. Управо у томе је и невероватан утицај православне музике која снагом гласова уздиже молитву у висине.
„У Бугарској имамо добро очувану традицију хорске музике, објашњава Георги Тодоров, водич који се годинама бави ходочасничким туризмом. У нашим службама откривамо елементе бугарског, руског и византијског стила, наставља он. Сваки од њих поседује специфичну лепоту. Међутим, обично ми смо само посматрачи литургија, а да бисмо осетили праву снагу празника потребно је да у сваком тренутку знамо шта каже свештеник, шта ради, каква је симболика и како да се укључимо у тај чин. У противном једино уживамо естетски – у лепом певању и достојанственим обредима, и то је све. Када странци посећују наше храмове за време ускршњих празника је важно да стекну што је могуће комплетнију визију о бугарској култури. Треба да знају да бугарско духовно наслеђе није секундарно нити подређено западном. Када на Васкрс уђеш у православни храм, треба да оцениш смисао богослужења које преноси истину о Христу. И то треба да се осети и осмисли.“
У томе је и улога водича који мора да познаје добро не само историју, него и хришћанске традиције у различитим земљама света да би понудио странцима потребну информацију:
„Највеће благо Бугарске је православље и ако можемо да га приближимо нашим страним гостима они ће нам бити захвални. Наследници смо исконског хришћанства и сачували смо га. Оно нема цене, нема димензија. Откривамо га у иконама, појањима, архитектури, црквенословенској књижевности. Током наше хиљадугодишње историје много људи је себе и свој живот жртвовало у име православне бугарске духовне баштине. Међу њима су Свети кнез Борис – крститељ Бугарске, Свети Јован Рилски – небески заштитник наше домовине, анђелогласни певач и композитор Свети Јован Кукузељ, искусни иконописац Свети Пимен Зографски. Наша православна култура темељи се на стваралаштву великих имена и управо они треба да буду амблем Бугарске.“
Превод: Александра Ливен
Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа"...
Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора. Једног хладног..
Јединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..
У ишчекивању Христовог рођења, православна црква отвара своја врата за данашња богослужења која најављују испуњење тајне оваплоћења. „Позивам све..
У навечерје светлог празника Рођења Христовог, на Бадње вече, Његова светост патријарх бугарски и митрополит софијски Даниил, упутио је своју поруку свим..