Велико Трново је домаћин зањимљиве нумизматичке поставке која привлачи пажњу не само зналаца и колекционара, него и љубитеља историје. Збирка златних и сребрних новчића кованих и пуштених у промет у периоду између 1882. г. и 1937. г., прати историју младе бугарске државе у једном исувише динамичном са економског аспекта периоду.

Приказано је преко 6 хиљада кованица које је у току 20 година сакупљао родољубиви Бугарин који живи у САД Дејан Спиридонов. До фебруара 2017. г. његова приватна збирка ће бити приказана у просторијама амблематичног трновског Хана Хаџи Николе. Ова зграда има богату историју и проглашена је спомеником културе. Колекција кованог новца нас враћа назад у зору бугарског лева, у доба када је наша млада држава најзад заузела своје право место у заједници европских народа после петовековног отоманског ропства. Заједно са заставом, грбом и химном, бугарски лев је био симбол нашег националног суверенитета и разлог за понос свих Бугара.

Доцент Константин Дочев, члан великотрновске филијале Археолошког института са музејем Бугарске академије наука, прича:

- Г. 1880. је усвојен закон о праву ковати новац и 1882. г. су пуштени први новчићи од легуре бакра и никла, а годину дана касније и прве сребрне кованице. 1884. г. појавили су се и прве емисије златног новца које и данас задивљују својом филигранском израдом. Истовремено ти златни обрасци су носили и пропагандну поруку везану за извојевану државну независност. Исто као сада Бугари смо спремни да приступимо зони евра, скоро одмах после Ослобођења, 1882. г.,  наши управљачи су донели одлуку да се Кнежевина Бугарска придружи Латинској монетарној унији. Као резултат тога сваки Бугарин је био у стању да путује слободно, да учи и да пазари широм Европе.“

Приступање државе Латинској монетарној унији и пријем француског златника наполеона озбиљно су подстакли бугарску економију. Наш лев је био у потпуности једнак осталим западно-европским валутама и достигао Аустралију, Канаду, Русију, Велику Британију, Индију, па и Јапан. На нашем новцу гравирани су различити симболи. Најраспрострањенији су хришћански крст и лав као оличење моћи и силе. На реверсу или аверсу су присутни и бугарска тробојка или флорални мотиви из наших златних житних поља. Свакако да није мимоиђена и чувена ружа уљарица која украшава кованице из доба цара Бориса III.

Где је кован тај филигрански обрађени новац?

- Гравери су странци, објашњава доцент Дочев. Прве емисије у апоену од 2, 5 и 10 стотинки коване су у Бирмингему, затим од 1882. г. у Санкт Петербургу произведене су прве бугарске кованице са племенитим металом – сребрни 1 и 2 лева, а 1894. појавили су се и златници вредни 10 и 20 лева који су ковани у Аустро-Угарској. А гравери су заиста били сјајни – Французи и Аустријанци. На пример, на великом сребрном новцу у апоену од 5 лева представљена је наша застава са натписом „Бугарска“ који се може видети само под лупом. То сведочи о врсној техници некадашњих гравера.

Изложба у Хану Хаџи Николе нуди носталгичну шетњу Бугарском у годинама после Ослобођења, када је национално самопоуздање наших предака било у полету. За радознале су стављене и табле са занимљивим подацима не само о садржају племенитог метала у свакој емисији кованица, него и о економском стању земље у годинама између 1882. и 1937. које обележавају периоди успона, нагли заокрети и националне катастрофе. 

Превод: Александра Ливен