Бугарска вина из 70 подрума освојила су укупно 109 медаља, од тога четири велика златна, 47 златних и 58 сребрних , а то се догодило на 23. издању фестивала Concours Mondial de Bruxelles, одржаном од 29. априла до 1. маја у Пловдиву. То је прави тријумф за Бугарску која се такмичила са 51 државом и постала шеста после Португалије, Француске, Шпаније, Италије и Чилеа. Најпознатији сомелијери и новинари из целог света су упоређивали 257 бугарских вина са скоро 9.000 вина из најчувенијих светских подрума. О бугарском вину и његовом квалитету разговарамо са Фредериком Галтјеом, који је задужен за односе са јавношћу конкурса, дуго година ради као новинар у гурме сфери и врсни је познавалац вина.
- Сасвим поштено и без претеривања мислим да је овогодишње издање форума Concours Mondial de Bruxelles у Пловдиву било међу најбољим у његовој историји. Специфично за то такмичење је то што оно "путује" и "посећује" различите виноградарске регионе и произвођаче вина. У Источној Европи смо били само у Словенији, а сада први пут посећујемо и Бугарску. Сви смо били одушевљени гостољубивошћу и одличном организацијом. Били смо ентузијазирани када смо сазнали да у Бугарској имате изузетно богате традиције у сфери вина и гастрономије. Открили смо једну важну земљу на мапи произвођача која винском свету упућује посебну поруку, а иначе тренутно доживљава праву револуцију у тој области.
Које бугарске сорте су вас импресионирале и да ли оне имају будућност на светском тржишту?
- Свака сорта је специфична и има своје посебно место. Дакле, не морамо да увек поштујемо логику глобалног тржишта. Важно је да буде аутентична. Када нека локална сорта има шта да „каже“ свету, она налази и своју тржишну нишу. Мени се, на пример, веома свидео ваш Памид у облику розе вина. За бугарске сорте смо формирали и посебну „мастер класу“. Розе од памида подсећа на неке сорте Провансе каква је Сенсо (cinsault), која је одлична за розе. Од црних, поред Мавруда и Гамзе које су нешто познатије, волим сорте Мелник и Рубин од којих се добијају веома оригинална вина. Свакако, сада вам предстоји да унапредите комуникацију како бисте доспели до појединих категорија потрошача.
За бугарске произвођаче тема о наступу на изузетно конкурентном међународном тржишту је посебно важна. А то тржиште има два лица – оно обичних конзуматора и захтевнијих познавалаца који траже локалне и оригиналне сорте. Према Фредерику Галтјеу Бугарска одлично наступа у оба смера:
- Што се тиче тржишта не треба заборављати да она воле и специфичне и оригиналне производе. С једне стране, ту је масовна конзумација сорта какве су Шардоне и Мерло, где је конкуренција огромна. Веома често људи постају љубитељи вина чим навикну да пију неку од распрострањених сорти, а тек онда почињу да траже нешто различитије. Тако да је овај тржишни сегмент веома важан. С друге стране, мислим да само локалним сортама које носе аутентични дух и карактеристичне одлике можемо да задобијемо конзуматоре, да их убедимо како је неко вино квалитетно и вредно конзумације, а у том погледу Бугарска поседује огроман потенцијал.
Фредерик Галтје, који је долазио у Бугарску крајем 90. година сматра да се и у сектору масовно конзумираних сорти бугарско вино све више афирмише, а то је веома важно за економски опстанак произвођача. "Не би требало да смо опседнути савршенством и да настојимо да у свему будемо јединствени", поручује он.
Заједничка одлика свих тржишта вина у свету је да свуда расте тражња аутохтоних сорти, па према мишљењу експерта, Бугарска је учинила искорак како у погледу квалитета, тако и у погледу велике лепезе локалних винских сорти. Жеља Concours Mondial de Bruxelles је да буде међу првима који откривају и подржавају аутентична, нова и квалитетна вина и да помогне онима који настоје да се афирмишу у том сектору. „Бугарска вина су доказала да је надаље све питање времена и истрајности, али и самопоуздања, а све то помаже да произвођачи стекну признање на тржишту. Ја бих поручио свима да буду храбри и да се не боје да буду онакви какви јесу“, закључује Фредерик Галтје.
Следеће издање такмичења ће се одржати у шпанском граду Ваљадолиду.
Превела: Александра Ливен
Фотографије: архива
Према подацима Евростата за 2024. годину, које преноси БНР - Хоризонт, чак 8,2% особа старијих од 18 година које су запослене или самозапослене у Европској унији изложене су ризику од сиромаштва. У Бугарској је тај удео значајно већи – 11,8%, што ову..
Проценат грађана ЕУ који користе железнички превоз порастао је за 5,8% у 2024. години, показују подаци које је европска статистичка служба Евростат објавила данас. Прошле године возови су остварили 443 милијарде путничких километара, што је највиши ниво..
Софија је добила ново културно уточиште. Phenomena је први музеј у нашој земљи који је искључиво посвећен вези између науке и уметности. Музеј представља научна открића, технологије, инжењерство, уметност и математику у духу STEAM образовања. Концепт..
Ове године Божић је у Софију "стигао" већ у новембру са аромом куваног вина, цимета и празничне магије. Радио Бугарска препоручује да посетите неке..
Већина Бугара, њих 81,2%, не мисли да је демократија у Бугарској стварна, 78,2% сумња да је транзиција завршена, док 57,6% грађана не верује да у земљи..
Књига „Историја Бугара у Трговишту“ има за циљ да афирмише идентитет припадника бугарске заједнице у румунском граду Трговишту и да представи њен..