12. маја на Националном археолошком институту са музејом при Бугарској академији наука отворена је дивна изложба под називом „Огледало времена: Женска лепота кроз векове“. На њој су приказани артефакти који потичу из периода од раног гвозденог доба (ХI-VI века пре Христа) до касног средњег века. Изложба ће остати отворена до 25. септембра.
„Сачињава је 170 предмета, међу којима су накит, козметика, делови костима, зидне сликеиз трачких гробница и средњовековних цркава, ликовни прикази на глиненим и металним посудама који причају о стандардима лепоте у одговарајућим историјским периодима, каже доц. др Људмил Вагалински, директор Националног археолошког института са музејом при Бугарској академији наука. – Они су направљени од различитих материјала: злата, сребра, керамике, стакла, кости, па чак и плуте која је коришћена за израду сандала. Сматрам да је веома занимљив и каталог изложбе у којем се налазе чланци који пружају обиље информација. То су научна истраживања која на атрактиван начин показују како се мода мењала кроз векове, почев од времена трачких принцеза, па све до средњовековних бољарица.“
Идеја о изложби потекла је од стручњака музеја. У почетку је Људмил Вагалински био мало забринут да ли ће успети да прикупе довољно експоната за њу. Међутим, тим сачињен скоро потпуно од жена и једног младог колеге све је одлично урадио. Своје вредне експонате уступило је 15 музеја у земљи, а Министарство културе је обезбедило средства за штампање каталога изложбе. Другим речима, посетиоци ће имати прилику да виде изложбу за памћење која је креирана на професионалан и привлачан начин. Њен куратор је др Наталија Иванова.
„Мени је било важно одабрати разноврсне предмете, јер тема то омогућује и мислим да нам је пошло за руком, каже она. – Приказујемо накит и елементе одеће какву су некада носиле наше преткиње. Покушали смо да пратимо развој моде у одећи и фризури у овом великом временском раздобљу. Посетиоци изложбе ће заиста бити у прилици да уживају у лепоти и богатству експоната.“
На њој се могу видети леп накит од злата и сребра који је својом лепотом истицао суптилност древних жена, драго камење, балсамарији (посуде за чување уља и мириса), посуда за козметику, огледала, комади древног текстила. Неки од украса и данас изгледају веома модерно. Приказане су чак сачуване супстанце које су за време античког црноморског града Аполоније коришћене за шминку, а чији је циљ побољшање или заштита изгледа или мириса људског тела. Уосталом, Трачанке су у име лепоте украшавале своје тело тетоважама. Посетиоци ће такође могу видети и древни пирсинг.
„Мора се имати у виду да располажемо са више информација о богатим људима, рекао је Људмил Вагалински. – Они су ти који су оставили сведочанства за будућност и записе о времену и себи, зато што су имали такву прилику и због тога су материјални докази и историјски подаци углавном о њима. О животу обичних људи покушавамо да судимо по археолошким проналасцима.“
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..
Дана 27. децембра Бугарска православна црква и верници славе празник посвећен Светом првомученику Стефану. Стефан је име грчког порекла које долази..
Врховни касациони суд је донео одлуку сагласно којој ће у регистар верских заједница Бугарске бити уписана Бугарска старокалендарска православна..