Борислав Петров је домаћој публици добро познат по учешћу у различитим поп и џез формацијама, а сада први пут представља свој потпуно ауторски албум под сликовитим називом „Џезаница“ („Џазаница“). Тако се зове и група са којом га је снимио.
На албуму „Џезаница“ је сарађивала квалитетна екипа на коју је Борислав Петров изузетно поносан.
„За његово снимање сам позвао велике пријатеље и истомишљенике. Ту су саксофонисти Димитар Љолев и Владимир Карпаров, гитариста Људмил Крумов са којим смо заједно студирали у Холандији, пијаниста Љубо Цанев који је дипломирао у САД и до 2013. године живео тамо. Басиста је Борис Таслев. Занимљиво је што сам музику у ствари написао за њих. А назив групе „Џезаница“ измислила је једна моја пријатељица са Новог Зеланда. Он је комбинација речи „џез“ и морфема „-ница“ које су у бугарском језику карактеристичне за многе именице женског рода као што су љутеница, раченица итд. Такве речи су моју пријатељицу веома импресионирале и када сам јој рекао да не могу да нађем прикладно име за албум, она је смислила реч „џезаница.“
Назив сваке нумере на њему везан је за занимљиву причу или личност.„На пример, композиција „Гагарин“ није добила име по познатом космонауту, као што многи мисле, већ по једном народном музичару који свира саксофон, прича Борислав. – Ја чак и не знам његово право име, али је он прави виртуоз. Када човек слуша његово извођење има осећај као да ће полетети и зато је музичар добио тај надимак. Композицију „Гагарин“ сам написао за нашег познатог бубњара Стојана Јанкулова – Стунџија, а комад „Културне разлике“ је посвећен кавалисти Теодосију Спасову. Током година он ме је пуно инспирисао својим трагањима и естетиком. Теодоси Спасов ми је једном приликом рекао нешто што ћу памтити цео живот: „Бугарски фолклор има занимљиво својство да се не може припитомити. Шта год да радиш са њим, део њега мора остати аутентичан. Наша народна музика је сасвим другачија. Упознао сам многе музичаре којима је она једноставно несхватљива. Мислим да ће балканска душа увек најбоље осећати музику рођену на овим просторима.“
Превела: Марина Бекријева
Дана 16. фебруара, један од највољенијих савремених аутора песама, Стефан Диомов, навршва 80 година. Много је његових хитова које су отпевали најпопуларнији бугарски певачи и групе. Диомов је, међутим, написао и музику за документарне филмове,..
Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..
На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту..