Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Зелено светло из Брисела за гасне амбиције Бугарске

Фотографија: БГНЕС

„Бугарска је кључна земља у европском енергетском систему и има потенцијал да изгради моћно гасно чвориште које би омогућило коришћење различитих извора гаса, укључујући и руски“. Овим речима  охрабрења је европски комесар за климу и енергетику Мигел Аријас Кањете пре два дана изјавио у Софији да Европска комисија даје зелено светло за изградњу гасног чворишта „Балкан“ у близини црноморског града Варне. Бугарска влада већ око годину дана ради на овом пројекту са амбицијом да наша земља постане центар за дистрибуцију гаса за цео балкански регион. Бугарски премијер Бојко Борисов је на заједничкој конференцији за новинаре са Мигелом Аријасом Кањетеом такође нагласио да је у ово гасно чвориште „и руски гас добродошао“ уколико се поштују европска правила. Да ли је ово „намигивање“ Москви случајно?

Своје потребе за плавим енергентом тренутно Бугарска готово у потпуности намирује увозом руског гаса који стиже преко немирне Украјине. Још увек се сећамо хладне зиме 2009. године, када је 1. јануара Русија потпуно обуставила испоруке гаса Украјини због неисплаћених дугова, а сутрадан је Кијев обуставио транзит руског гаса према Балкану и Европи. У том контексту, Бугарска је одушевљено поздравила руско-италијански пројекат изградње гасовода „Јужни ток“ којим је руски гас испод Црног мора преко Бугарске требало да дође до Европе, заобилазећи Украјину. Међутим, у јуну 2014. године бугарска влада је, под притиском Брисела, одустала од учешћа у овом пројекту и послала га у прошлост. Идеја Москве о алтернативној маршрути преко Турске такође није успела, након што су турске снаге обориле руски борбени авион изнад Сирије и односи између Москве и Анкаре су затегнути до крајњих граница.

Идеја о изградњи гасног чворишта у Бугарској је дивна. Међутим, одакле ће доћи сировина? Суседне земље немају сопствене богате ресурсе, а разрада лежишта гаса у бугарском акваторију Црног мора тек предстоји. Очигледно је да без руског гаса пројекат ће се тешко остварити. Можда то објашњава „намигивање“ Брисела и Софије Москви.

Зелено светло за изградњу гасног чворишта „Балкан“ може се тумачити као сигнал за поновно отварање несрећног пројекта „Јужни ток“ или као почетак новог гасног пројекта – „Јужни ток 2“.  Није случајно што је у тренутку када су у Софији Бојко Борисов и Мигел Кањете одговарали на питања новинара, из Москве стигла вест о евентуалном укључивању Бугарске као транзитне земље у пројекат новог гасовода. „Бугарска је земља кроз коју ће очигледно проћи гасовод из Русије који ће ићи по дну Црног мора до Грчкеи даље до Италије“, изјавио је Јуриј Ушаков, помоћник руског председника Владимира Путина. У фебруару ове године руска компанија „Гаспром“, грчка DEPA и италијанска Edison су потписале меморандум о организовању јужне руте за  испоруку природног гаса из Русије. То објашњава зашто се сада сви напори улажу у изградњу гасне интерконекције између Бугарске и Грчке.

У ширем контексту, слагање слагалице везане за гасне главобоље Русије и Европске уније могло би да значи отопљење њихових односа после турбуленција око кризе у Украјини. С једне стране, Брисел је све више свестан да се садржај санкција против Русије већ исцрпљује и да оне губе смисао. С друге стране, Кремљ је схватио да да би продавао и зарађивао од извоза гаса и нафте у Европу, мора пре свега да поштује правила ЕУ. Од овог отопљења односа између Брисела и Москве Бугарска би могла извући велику корист. Ову шансу не треба пропустити.

Превела: Марина Бекријева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Поделе и превирања уочи избора

Поделе унутар посланичких група Покрета за права и слободе (ДПС) и Бугарске социјалистичке партије (БСП) водеће су теме међу народним представницима, нарочито у круговима двају струја у ДПС-у. Рамадан Аталај из крила партије ДПС окупљеног око..

објављено 4.9.24. 11.15

После летње паузе, посланици поново у скупштинским клупама

Програм рада Народног собрања за предстојећу јесен биће претрпан. Пре почетка првог радног дана после летњег одмора, потпредседница Парламента и посланица из посланичке групе ГЕРБ-СДС, Росица Кирова, прокоментарисала је пред новинарима да се нада да ће..

објављено 4.9.24. 09.35

Предстојећи ванредни избори коштаће преко 100 милиона лева

Прелазна влада одобрила је план трошкова за припрему и спровођење предстојећих ванредних парламентарних избора. Одобрени буџет износи 100.028.000 лева и њима ће бити финансирана припрема и штампање бирачких спискова и изборних листа, логистичка..

објављено 30.8.24. 16.57