Мажореткиње и мађионичар, народна кола, трке и зумба маратон претворили су манифестацију одржану прошлог викенда у Борисовом парку у Софији, у шарени и забавни шоу за децу и родитеље. Празник су додатно улепшали глумци удружења „Уметност за живот“ Јоана Буковска, Лео Бијанки, Маријана Јотова, Ралица Бежан и Филип Аврамов. И све то у име племените ствари социјализације деце са посебним потребама кроз спорт и уметност. Иницијатор међународног интегрисаног дечјег фестивала „Ви сте део нас“ је Федерација за прилагођену физичку активност „Балкан и Црноморска област“ на челу са председником, зумба инструктором Славом Петковим и његовом шармантном супругом Деси. Слав Петков је рекао да празник не би био исти без активног учешћа волонтера - глумаца, певача и помоћника. Међу њима је била Вили Александрова, главни асистент за прилагођену физичку активност и спорт на Катедри за водене спортове Националне спортске академије. Она већ годинама тренира децу са посебним потребама и тврди да је спорт јединствено средство које их потпуно мења.
„Деца са посебним образовним потребама долазе на Спортску академију да се баве пливањем. Комбинацијом плеса и других спортова утиче се на психу и све органе и системе дечјег организма. Али, најважније је да се ова деца врло добро прилагођавају средини.“
Вили Александрова је изразила жаљење што, гледано у целини, мала деца са сличним проблемима нису довољно обухваћена спортским активностима.
„Не постоје центри у којима се деца са посебним образовним потребама могу бавити спортом, наставља она. - Радимо са њима од 2005. године. Организујемо и интегрисане кампове у црноморском граду Несебру за децу са сметњама у развоју и здраву децу. Тиме желимо да надокнадимо недостатак могућности за бављење деце ометене у развоју физичком активношћу, а поред тога, у овим камповима здрава деца уче да на њих гледају као на равноправну.“
Међу публиком фестивала је био Валери Маринов чији је 19-годишњи син аутист. Он је убеђен да спорт има повољан утицај на децу са менталним поремећајима. Породица Валерија Маринова је прешла веома тежак пут. Пре него што је његовом сину постављена дијагноза, он је морао да се премешта из једног дечјег вртића у други.
„Моје дете је имало проблема, прича Валери Маринов. – Стручњаци су чак сматрали да је глуво, јер није реаговало на спољне команде. Аутизам му је дијагностикован у четвртој години живота. Очигледно да је син имао тежи облик поремећаја, јер иако већ говори, још увек му је тешко да се изражава. Прошле године је завршио специјалну школу. Сматрам да што се тиче ове врсте школа, држава је једноставно опрала руке, тј. урадила је свој посао. Моје дете не може да пише, да држи хемијску оловку из простог разлога што ни виљушку не може да држи нормално. Упркос томе, оно је завршило 8 разред са врло добрим успехом. За децу са сметњама у развоју основно образовање је обавезно, као што је за здраву децу обавезно средње образовање. Већ пет година мој син похађа часове пливања код Виле Александрове и могу рећи да га је спорт умногоме променио. Он је доста побољшао своју просторну оријентацију и координацију покрета. Побољшава се и његово ментално стање. Постао је дружељубивији, игра се са другом децом, иако су му покрети много спорији. Више се толико не боји непознатог.“
Слав Петков је нагласио да поред спорта, значајан утицај на децу са посебним потребама има и музика. Зато је једна од успешних метода рада на њиховом развоју зумба која комбинује динамичне покрете и елементе латиноамеричких плесова и хип хопа.
„Мислим да је управо то начин на који можемо да их интегришемо, истиче зумба инструктор Слав Петков. – Организујемо заједничке тренинге за децу са посебним потребама и здраву децу. Веома је важно да се она играју и баве спортом са својим вршњацима. Тако ми учимо децу толеранцији. Деци са сметњама у развоју је потребно разумевање и пријатељство и то јој морамо дати. Желим да захвалим свим волонтерима који су учествовали на фестивалу, а којих уопште није било мало. Сви су били срећни – и деца и организатори и родитељи. Ово је начин на који морамо ићи даље.“
Превела: Марина Бекријева
Фотографије: Миглена Иванова, лична архиваОпстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..
Бугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...
Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други пут заредом, у селу Лозен недалеко од бугарске престонице, он организује фестивал „Љути Божић на..
У Регионалном природњачком музеју у Пловдиву одржава се тродневни „Ледени фестивал“ који траје до 15. децембра. Фестивал је посвећен Светском дану..
Зоолошки врт у Старој Загори добио је нове становнике – три женке огрличастог пекара и мужјака смеђег капуцина по имену Лучо. Животиње су пристигле из..