Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ако Господ није Бугарин, Кристо јесте!

БНР Новини

Крилатица „Господ је Бугарин“ којом је култни спортски новинар Николај Колев – Мичмана дочекао гол којим смо се пласирали на толико успешно за нас Светско првенство у фудбалу у САД 1994. враћа нас у доба када је један Христо – Христо Стоичков заокупљао свест сваког Бугарина!

Неколико година касније, један други Христо – Христо Јавашев-Кристо, добио је од бугарског студента песму коју му је посветила велика Блага Димитрова и био је дирнут до суза. Последњи стихови звуче овако:

Ти, који знаш да умоташ све –

Сушу, ветар и море,

Облаке и снежне врхове,

Умотај страх моје домовине!

„Инсталација бугарског уметника израз је храбрости и генија једне земље коју мало познамо, а и ако је познајемо – са негативног аспекта.“ Овим речима новинар Антонио Ферари је на првој страни италијанског листа Corriere della sera представио фантастични пројекат Криста „Пливајући гатови“ у језеру Изео. „Хвала ти, Кристо, ходање по води није само импресивна библијска слика, него и осветљавање образа једне обрукане нације“, пише даље Ферари. Новинар подсећа како су за време Хладног рата у свест Италијана усађиувани појмови као што су „избори на бугарски начин“ – када се победа добија са 99,9% гласова, или пак „бугарска покорност“ као синоним „скрушене послушности“. Антонио Ферари наставља: „Срамота је и историја око атентата на папу Јована Павла другог који је починио турски терориста Мехмет Али Агџа, али су за тај злочин били оптужени Бугари. Касније је постало јасно да се ради о колосалној превари у одговор на позив Роналда Регана срушити „Царство зла“. Али када у покушају да укинеш један режим, нападаш цео народ – то је већ стравично!“ „На десетине пута сам био у Бугарској и могу да вас уверим да су Бугари генијални и храбри – баш какав је и Кристо!“, додаје Антонио Ферари.

Time такође на првој страни објављује фотографију с насловом „Пливајући гатови – инсталација бугарског уметника Криста у Изеу“. А даље пише: „Концептуални сликар Кристо је омогућио посетиоцима италијанског острва Изео да ходају по води, стварајући наранџасту пливајућу стазу која повезује два острва у језеру с копном. А сам Кристо описује пејзажу као део пројекта овако: „Сунце, киша и ветар су део физичких димензија пројекта, али све то треба доживети.“

ТВ канал Euronews је емитовао репортажу насловљену: „Ходати по води: бугарски сликар Кристо остварује свој сан“.

BBC цитира уметника:„Доживљај попут ходања по води или леђима кита“.

„Бугарски уметник Кристо отворио своју инсталацију „Пливајући гатови“, саопштава и француски Le Monde, под насловом „Ефемерни понтон Криста привлачи људе на језеро Изео“.

Шпански АВС пак пише о „Чуду Христовом“ које превазилази сва очекивања. Људи су целе ноћи чекали отварање мостова које је створио Христо Јавашев, а посветио их својој преминулој супрузи Жан-Клод. Даље пише: „Наша дела са Жан-Клод не теже вечитости. Она су кратка, попут живота цвећа, попут младости“. Шпанска агенција EFE такође не мимоилази ново Кристово остварење и набраја његове досадашње експерименте у Италији – паковање средњовековне тврђаве у Сполету, Аурелијевог зида у Риму и споменика Виктору-Емануилу и Леонарду у Милану.

Дан после отварања новог пројекта The New York Times посвећује своју културну страницу том догађају: „Изгледа веома сликовито, као апстрактно платно, које међутим ће се мењати из дана у дан“, каже Кристо о свом пројекту. „Пливајући гатови“ су његова прва инсталација под ведрим небом од 2005. године наовамо, када је он заједно са Жан-Клод, инсталирао 7.500 врата шафран боје у Њујоршком Сентрал Парку. Исто као и његова остала дела - уклопљена у природу у покушају да трансформишу познате пејзаже - и овај пројекат вредности од 15 милиона евра се финансира од продаја оригиналних слика и колажа уметника.“

Британски The Telegraph ставља акценат на бугарско учешће у реализацији пројекта: Упутства грађевинарима написана су ћирилицом. Кристо објашњава да ради са бугарском екипом. Њен шеф је тражио људе који „раде седам дана у недељи, не пију и не пуше“. То га је натерало да запосли студенте Софијске спортске академије – тркаче и дизаче тегова… који су се одлично снашли са задатком.

Турски Milliyet пак пише: „Истакнути бугарски стваралац Христо Јавашев је представио у Италији своји најновији пројекат под насловом „Пливајући гатови“.На хиљаде посетилаца већ је прошетало италијанском водом, пише још издање.

Занимљив је међутим и став нашег политичара Емила Кошлукова о евентуалној могућности да Кристо упакује нешто у Бугарској. На сајту demokraciadnes.bg под насловом „Кристо се враћа у Бугарску, остварује свој пројекат ту“ он објављује свој иронични поглед на евентуалне негативне реакције свих наших установа, медија, партија и невладиних организација уколико би се Бугарин с америчким држављанством осудио да реализује у домовини неку своју замашну идеју. Ту се надовезује и успомена студента којом смо почели ову причу: „Пошто је прочитао песму, Кристо се тужно насмејао, окренуо и ћутке отишао“.


Уредио: Људмил Фотев

Превела: Александра Ливен

Фотографије: ЕПА/БГНЕС


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

17. издање Пролећног сајма књига у Софији

Између 24. маја и 2. јуна у Софији ће се одржати 17. Пролећни сајам књига. У 66 шатора на укупној површини од 1.500 квадратних метара представиће се скоро 140 издавачких кућа и трговаца књига. Ове године ће највећи књижевни сајам у земљи трајати..

објављено 19.5.24. 13.30

Европска ноћ музеја са богатим интердисциплинарним програмом у Софији

Софија се 20. годину заредом придружује иницијативи Европска ноћ музеја, коју сваке треће недеље у мају организују Френски институт у Бугарској, Министарство културе Бугарске и Општина Софија. Гости и становници града ће и ове године имати прилику да..

објављено 18.5.24. 10.30
Учеснице конкурса лепоте „Краљица плаже“, 1936. г.

Изложба Државног архива приказује моду са средине 19. до половине 20. века

„Мода у огледалу једног столећа – од средине 19. до половине 20. века“ – на изложби под овим насловом Државна агенција „Архиви“ кроз више од 120 фотографија и оригиналних артефаката приказује модне трендове у једном од најзанимљивијих периода из нове..

објављено 16.5.24. 07.35