29. и 30. јуна у биоскопу „Влајкова“ се приказују филмови „Лекција“ („Урок“) бугарских редитеља Кристине Грозеве и Петра Влчанова и „Септембар“ грчке редитељке Пени Панајотопулу. Ове заједничке филмске вечери су део програма новог грчко-бугарског удружења „Аристотелис“. „Његова регистрација је само чин озваничења друштва истомишљеника које је одавно постојало, а названо је „Пријатељи Стефана Гечева“ (познатог бугарског новинара, песника, преводиоца, драматурга и прозног писца). Тиме улажемо напоре на изградњи духовних мостова између Бугарске и Грчке“, рекла је преводилац Здравка Михајлова.
Мостови су одавно симбол ЕУ, али због садашње сложене политичке ситуације и страховања неких Европљана да Заједница иде ка распаду, природно искрсава питање да ли је тренутак за изградњу таквих мостова погодан.
„На Балкану су изграђени многи мостови који су изложени напетости или тону у заборав, тако да је скептицизам оправдан“, сматра издавач Георги Гроздев, један од оснивача удружења „Аристотелис“. По његовим речима, оно је окренуто просвећеним људима и представља центар духовног отпора културној декаденцији. Међутим, црна перспектива није једина могућа опција.
„Неће се распасти ни Европа ни балканско друштво“, рекао је на чистом бугарском језику грчки бизнисмен Вангелис Карафотакис. – Ми балкански народи имамо велику историју и огромну културу које нас чине једним од најсрећнијих људи у уједињеној Европи. Наравно, живимо у свету велике борбе интереса, али већ толико година опстајемо у бурним временима, тако да можемо мислити на будућност.“
Зашто су одабрана управо та два филмска остварења?
„Филм „Септембар“ прича о једној „другачијој“ жени која може бити и Гркиња и Бугарка или Немица, каже председник удружења Јанис Љољос који је дипломирао социологију на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“ и живи и ради у Бугарској. - Тема је зближавање људи које отвара видике размишљања, пријатељства и љубави. Ово остварење има узбудљив крај, а за себе могу рећи да ме је обогатило. Што се тиче филма „Лекција“, препоручило нам га је истовремено седам особа које се нису познавале. Део финансирања за ово кинематографско дело обезбедио је грчки продуцент.“
„Ове филмове приказујемо зато што су веома актуелни, појашњава г. Карафотакис. - Брегзит се догодио због гласова људи који се боје избеглица, а тај проблем је од кључне важности за Европу. Гледајући овај филм, можемо се запитати ко смо, ко су други, зашто треба да прихватимо разлике и различитости.“
Какав је бугарски допринос удружењу „Аристотелис“?
„На грчки су преведена дела неких великих бугарских аутора као што је, рецимо, Јордан Радичков који је номинован за Нобелову награду, рекла је Здравка Михајлова. – Захваљујући грчкој издавачкој кући „Кедрос“, до сада су у њеној едицији „Балканска библиотека“ објављени преводи књига Антона Дончева, Георгија Господинова, Алека Попова. 70-их година прошлог века превођени су еминентни бугарски аутори Димитар Талев и Димитар Димов, али ова издања су већ исцрпљена. Због недостатка планског представљања наших значајних писаца имамо пуне руке посла на популарисању бугарске културе како би кретање културним мостом који градимо било у оба правца“.
„Желимо да изађемо из свог „стана“ и да видимо шта се дешава код комшија“, рекао је Јанис Љољос и наставио: "Желимо да се упознамо, да ступимо у дијалог. Имамо много идеја и отворени смо за предлоге. Тренутно радимо на добровољној основи, али постоје институције које желе да нас подрже. Наш сан је да се манифестације и догађаји које организујемо не дешавају само у престоницама наше две земље, већ да обухвате већи део њих.“
Оличење културних и духовних мостова које ће удружење „Аристотелис“ градити јесте и гесло бугарске „Балканске библиотеке“, чији је аутор Георги Гроздев: „Свако може сам, али је боље заједно са суседима“.
Превела: Марина Бекријева
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у културном простору „Црвена кућа“ у Софији, посетиоцима нуди јединствену прилику да доживе уметност на сасвим нов начин. „Ове 'живе слике', уз помоћ апликације..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског града, као и о људима који су некада живели у њима. Ова иницијатива, која обухвата видео-материјале,..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у културном простору „Црвена кућа“ у Софији, посетиоцима нуди..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског..