Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Лазар Налбантов – певач из Странџанског краја

Фотографија: архива

Лазар Налбантов је међу младим певачима народних песама из Странџанског краја. Диви се првим нашим истакнутим певачима који су певали песме из овог мистичног краја као што су Тома Јанчев, Магда Пушкарова, Георги Павлов и од њих учи.

Истражује и записује аутентичне народне песме да би их сачувао за наредне генерације. За себе и публику поново је открио помало заборављена ремек дела са репертоара својих претходника. Каже да је по њему бугарски фолклор јединствено створење којим се истински морамо поносити. Морамо чувати, промовисати и развијати ово богатство.

„У нашим данима је заиста тешко бавити се народном музиком, али након сваког оствареног резултата долази сатисфакција. У општини Средец у којој живим фолклор и даље заузима једно од главних места.Општинска управа у сарадњи са локалним читалиштем, Општинским дечјим комплексом и историјским музејем стално организује догађаје у којима је фолклор на водећој позицији. Најзначајнији од њих је Странџанско-тракијски сабор „Фолклорни венец – Божура“ намењен младим певачицама и инструменталистима. Он постоји већ више од 24 године. Слободно могу рећи да је овај сабор народног стваралаштва у многоме допринео формирању мог професионализма јер сам до 2007. сваке године учествовао и прошао сам тежак пут до првих награда и признања. Већ четврту годину сам члан екипе која организује културне манифестације на подручју општине Средец као и сабор. Имамо три дечје фолклорне групе, омладинске формације, мушку фолклорну групу "Божура" која је веома популарна. Наше народне песме се свиђају младима и они их радо изводе - скоро нема рођенданске журке или празника без фолклора из Странџанског краја.”

За себе Лазар каже: „У гимназији „Добри Чинтулов“ у граду Бургасу похађао сам одељење музичког смера. Али моје даље образовање није било везано за музику. Определио сам се за историју и дипломирао сам на Универзитету „Епископ Константин Преславски“ у Шумену. У тој сфери је и мој магистарски рад на Универзитету „Св. Ћирило и Методије“у Великом Трнову. Мислим да сам направио прави избор јер су историја и етнологија везане за фолклор тако да ми је стечено образовање од велике користи у истраживању народних песама из Странџанског краја. Стално путујем по том крају, састајем се с људима различитих генерација. Још увек се могу наћи до сада непознате песме или различите верзије старих песама. То је у ствари и најзанимљивија ствар у фолклору– сазнати како су се мелодија и текст током времена мењали.”

Лазар Налбантов је већ два пута снимио песме из Странџанског краја у пратњи Оркестра народне музике БНР. Ево шта нам је рекао о том свом музичком доживљају:

„За мене је до овог момента рад са Оркестром народне музике БНР под управом Димитра Христова највећи успех што се мог музичког рада тиче. Било шта да кажем о том саставу, не би било довољно. У питању су професионалци, виртуози – свако на свом инструменту, а сви скупа могу створити чудо. За обраду песама побринуо се Ташо Барулов – одличан композитор, музичар, предавач. Њему је народна музика из мог краја блиска и имамо добру сарадњу. Снимке сам направио за тонски архив БНР, а то је заиста веома битно – свакако ћу оставити нешто иза себе. Неке од песама су аутентичне, а друге су већ биле на репертоару певача из Странџанског краја који нажалост више нису међу нама, али су некако биле заборављене и ја сам им удахнуо нови живот. Једна од тих песама је „Заспала мамина Мила” – 1960. године отпевао ју је Тома Јанчев. Снимио сам је у савременом аранжману и наилази на добар пријем код младих слушалаца.”.

Лазар Налбантов је још рекао да су он и Ташо Барулов дозволили себи да промене ритам једног дела песме „Киро вино купује” – у оригиналу она је у ритму 2/4, а нови део је у неравномерном ритму 5/8. По њему, песма сада звучи много занимљивије.


Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Данас је Игњатијевдан: Који обичаји и веровања се везују за овај празник?

У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..

објављено 20.12.24. 09.45

Божићне бајке од стакла или како оживљава једна помало заборављена традиција

Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..

објављено 18.12.24. 11.15
Фотографија: Читалище „Искра 1898“ - Борово

Тајне беле алве: Традиционални рецепт који чува дух старих обичаја

Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...

објављено 2.12.24. 12.05