Black Sea View јe јединствен пројекат који представља панорамску фотографију целе бугарске црноморске обале, величине од 900 гигапиксела, насталу спајањем 25.000 појединачних фотографија. Његов аутор је Марин Каравелов. Први пут је на једној панорамској фотографији приказана наша црноморска обала од најсеверније до најјужније тачке.

Пројекат је успео да веома брзо окупи неколико младих људи. Тешко да можемо замислити колико је труда и напора било потребно за његову реализацију, колико је било бесаних ноћи… Стојан Стојанов је позван да се екипи придружи у својству менаџера. Завршио је Националну школу лепих уметности, учио је стране језике, а затим дипломирао на смеру за међународне економске односе и пословну администрацију да би, како каже, његови код куће били мирни. Поред свега довде реченог Стојан је оспособљени ронилац и страствени фотограф. Има 21 годину и види се да до сада није губио своје време. Ево шта нам је рекао:

„Пројекат је заиста јединствен и нема аналога што се димензија тиче. Осим тога морамо нагласити да је у питању панорамска фотографија од 360 степени што омогућује видети шта све има унаолоко, где се налази неки хотел, где се може разапети шатор и томе сл. У нашим данима када човек жели да сазна нешто, он обично информације потражи на интернету. Успели смо да људима пружимо могућност за виртуелну шетњу по нашем Црноморју “, – каже Стојан.

Да би реализовао своју идеју у овај пројекат Марин Каравелов је уложио своја финансијска средства. У почетку су многи мислили да би тешко успео јер не постоји софтвер за "склапање фотографије" ове врсте. Али помогли су му графички дизајнери – рад на фотографији трајао је дуже од годину дана, а екипи је било потребно преко 500 часова рада да би свих 25.000 фотографија спојила у коначни резултат. За сваку фотографију постоје GPS информације што омогућује "надоградњу" путем новог фотографисања у случају настанка неких промена. Занимљиво је што су фотографије рађене са чамца у води на растојању до 250 метара од обале.Један алпиниста је на јарбол висине 30 метара поставио жироскопску камеру која неутралише утицај таласа на чамац. У процесу фотографисања екипа је наишла на прилично велики број тешкоћа. 30% фотографија рађено је са чамца, а остале су снимљене са моторног змаја где инциденти такође нису недостајали... Веома узбудљива била је сама припрема за фотографисање дроном. На сајту пројекта Black Sea View можете видети архитектонске споменике, знаменитости, природу и уверити се да је бугарска црноморска обала заиста лепа. По мишљењу Стојана, морамо апстраховати информације о прекомерној градњи на нашем Приморју, о загађеној води итд. које објављују медији. Каже да у последње време примећује позитивне промене - на пример, добру организацију одржавања плажа и све више бугарских туриста задовољних услугом. Вероватно су запослени у туристичком сектору извукли поуку из извесног одлива туриста последњих година. Пројекат Black Sea View је добар партнер бугарском туризму. Још неке занимљивости о њему сазнајемо поново од Стојана Стојанова:

„Пројекат ће бити представљен у Бургасу. Панорамску фотографију дужине преко 1 км приказаћемо на инсталацији која ће бити дуга 6 м, а висока 2,40 м чији ће принцип рада бити као код магнетофона. Два огромна и тешка котура премотаваће слику. Можете стати испред ове џиновске фотографије која се лагано креће и уживати у лепотама целе наше црноморске обале. До овог тренутка завршили смо више од 70% кадрова. Циљ нам је да све буде готово до 31. октобра када обележавамо Дан Црног мора како бисмо овим нашим пројектом упутили својеврстан поздрав свима који воле и цене Црно море. За мене фотографија је инструмент који помаже људима да открију лепоту, да је сачувају и да више верују у себе, да се увере да и ми имамо лепе ствари којима се морамо поносити. Последњих година један од проблема са којима се суочавамо јесте одсуство моралних вредности, културе и вере. Волео бих да ваши слушаоци поверују да је бугарско Црноморје још увек лепо, да га виде са једног другог угла, каже Стојан Стојанов.

Аутори пројекта Black Sea View ће њиме конкурисати за Гинисову књигу рекорда.

Превод: Албена Џерманова