Међу знаменитим Бугарима који су оставили значајан духовни траг у земљи и иностранству неоспорно је и духовни мајстор Петар Деунов /1864 -1944. г./, кога његови следбеници зову једноставно Учитељ. „Највећи филозоф данашњег света” назвао га је кардинал Анђело Ронкали, апостолски нунциј (амбасадор Ватикана) у Бугарској, који је касније постао папа Јоан ХХIII. Пако Рабан истиче да ће учење Деунова бити у основи духовне културе 21. столећа. Недавно се на књижном тржишту појавио роман "Бело слатко" инспирисан идејама и деловањем Универзалног Белог братства – духовне заједнице коју су Деунов и његови следбеници основали 1918. г. Аутор романа је Димитар Шумналијев, познати новинар и писац испод чијег је пера изашло тридесетак романа и књига приповедака. Његова дела су преведена на енглески, руски, немачки, француски и друге језике. За зборник "Заљубљене приповетке" 2004. г. му је додељена престижна књижевна награда „Балканика". Добитник је и велике награде за књижевност Софијског универзитета „Св. Климент Охридски”.
Како изгледа Петар Деунов у бугарском историјском миљеу и како се његов допринос духовном развоју оцењује данас?
Чланови организације Универзалног белог братства дефинишу учење као „езотерично хришћанство”. Димитар Шумналијев каже да је Деунов духовни вођа који и данас има многе следбенике у Бугарској и иностранству. „Учење овог бугарског великана укоренило се на многим местима света и данас је једнако живо као у и доба када је настало” - каже писац. И још:„Срећом у окружењу Петра Деунова је било доста стенографа. Познато је колико су они стриктни и прецизни. Захваљујући њиховом раду речи тог истакнутог Бугарина су тачно записане. Постоји међутим један проблем - због велике популарности Деунова појавило се доста лажних текстова за које се тврди да су његови. Зато кад би ми у руке доспео неки напис Деунова или такав који му је посвећен, увек тражим помоћ консултанткиња. Ко су оне? То су жене које раде у књижари Белог братства које је купило кућу у софијском кварту „Изгрев” – у близини гроба Учитеља, у улици Штерја Атанасова. Када одем код тих жена са неком публикацијом оне је прегледавају и процењују да ли је оригинална или је у питању неки фалсификат. Између осталог ја нисам заговорник идеја Деунова, нити члан Белог братства можда зато што не волим групна окупљања и заједнице на бази уједињујућих принципа.”
Према мишљењу Димитра Шумналијева учење Петра Деунова постаје све актуелније данас укључиво и у свакодневном животу. Он је проповедао љубав и поштовање према природи као и здрав начин живота. Препоручивао је уздржавање од употребе меса и месних прерађевина и пржотина. „То је веома битно данас када је све шира понуда прехрамбених производа штетних по људски организам...
Данас када напетост у односима расте, а свет потресају оружани конфликти и терористички напади, пред нашим очима се обистињују пророчанства Петра Деунова о томе да од ове цивилизације и њене наопаке културе која држи људе у јарму незнања неће остати ништа”.
И ове године на планини Рили ће се окупити следбеници Петра Деунова из Бугарске и различитих крајева света:
Ово окупљање се по традицији одржава сваке године 19. августа на Рилским језерима, конкретније код језера Бабрека (Бубрег). Тамо се изводи свети плес - панеуритмија која представља систем гимнастичких вежби које се изводе уз музичку пратњу и усклађују реч, покрет, мисао и контакт са природом.
„Огроман је број странаца који са свих крајева света стижу за тај празник када следбеници Деунова славе завршетак лета и почетак (по њиховом веровању) Нове године. Видећете Јапанце, Африканце, да и не говоримо о бројним гостима из Западне Европе.Атмосфера хармоније и међусобне љубави привлачна је за оне који су осетљиви на натприродно и желе да и сами пруже свој допринос добробити заједнице којој припадају.“
Превела: Ана Андрејева
Факултет ликовних уметности Великотрновског универзитета „Св. Ћирило и Методије“ обележава 50 година постојања изложбом која обједињује дипломске радове студената и дела активних професора универзитета из старе бугарске престонице. Ова изложба..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..