На 320 км североисточно од Софије налази се град Трговиште који има богато културно-историјско наслеђе иако оно можда није довољно познато. Још у XVII веку град је постао место одржавања најпознатијег сајма у европском делу Османског царства. Он је стекао славу сајамског и занатског центра коју је сачувао и у доба Препорода. У Трговишту су били развијени многи занати као што су обућарство, абаџијски занат, израда предмета од козје длаке углавном за потребе сеоских домаћинстава (мутавџије) и израда гајтана.

Из Трговишта је и наша саговорница Миглена Терзијева која је слободно време посветила свом занимљивом хобију – изради гајтана. Дипломирала је на Југозападном универзитету „Неофит Рилски“ у Благоевграду, смер инжењер-педагог, а затим специјализовала технологију одеће на Техничком универзитету у Софији. Завршила је и квалификациони курс за очување старих заната где се до танчина упознала са израдом гајтана.

„Овај занат није баш карактеристичан за наше подручје, зато што се гајтани израђују у радионицама изграђеним у планинским насељима, као што су Габрово, Златоград, Мадан, а такође и у Архитектонско-етнографском комплексу „Етар“ који је јединствени музеј под ведрим небом. Гајтан је плетена вунена врпца која служи за порубљивање или украшавање одеће. Некада је израда гајтана важила за мушки занат. У новије време њиме су се почеле бавити и жене. Отворене су радионице у којима су произвођени украсни гајтани специфични за поједине крајеве и области наше земље. Женска одећа је била богато украшена гајтанима. Постоји веровање да у деловима одеће или украсу увек треба оставити нешто недовршено или пак лоше урађено које би одмах привукло лоше погледе.“

Миглена Терзијева је испричала занимљиву причу како се у другој половини ХIX века у Бугарској појавила машина за израду гајтана – гвоздени чарк, без којег би њихова производња била незамислива. Један млади Бугарин радио је у таквој радионици у западној Европи. Он је свакодневно износио по један део машине и радио скице. По повратку у Бугарску млади мушкарац је организовао израду појединих компоненти гвозденог чарка у различитим крајевима земље. Нико није знао о чему се ради. Тако је склопио своју машину за израду гајтана. Сматра се да је то један од првих случајева индустријске шпијунаже коју је извршио Бугарин.

Поред историјских реконструкција које су последњих година једна од најпопуларнијих туристичких атракција, у нашим данима су одећа (ношње, хаљине, кошуље, прегаче, мараме, појасеви и сл.), аксесоари и накит „из бакине шкриње“посебно драгоцени. У прошлости су гајтани плетени од 8, 10 или 12 нити, док су данас од 10 нити пређе различите дебљине. „Пришивање гајтана је спор процес, јер се то ради ручно, каже Миглена. -  Израда гајтана је право задовољство за свакога ко уноси душу у то, а који овим својим јединственим рукотворинама поклања људима делић себе. Гајтани се одувек употребљавају за украшавање одеће и модних додатака, као и предмета за кућу, што их чини много лепшим. Користе се и у изради паноа и накита. Тада пуштам машти на вољу и волим да комбинујем различите стилове“, рекла је уметница.

Миглена Терзијева је у шали учествовала на IX Међународном сајму народних заната у Архитектонско-етнографском комплексу „Етар“ где је освојила велику награду у конкуренцији мајстора гајтанџија. Тиме је стекла право на самосталну изложбу на којој је приказала не само савремени поглед на традиционалне костиме и накит Бугара, него и лепоту и богатство гајтанских украса. Израда гајтана Миглени Терзијевој није професија, већ добар начин за одмор и забаву. Она је у ствари наставник деце са посебним потребама и труди се да их научи вештинама и стрпљењу приликом израде малих предмета. Зашто је, по њој, важно очувати старе занате?

„Сваки занатлија добро зна да се од свог посла не може обогатити, али он негује традицију и наслеђе који су преношени са колена на колено. Они су нас одржавали као народ кроз векове. Они су наш ослонац у ужурбаном савременом свету нових технологија који се веома брзо мења. Важно је очувати старе занате и у модерно доба и надам се да ћемо успети да задржимо и наставимо оно чиме су се наши преци бавили. Потребно је то знање пренети млађим генерацијама“, рекла је на крају млада родољупка Миглена Терзијева.

Превела: Марина Бекријева