У трећем издању иницијативе назване „Академија ГРАД“ учествовали су млади бугарски архитекти, инжењери и студенти 5 бугарских и 12 страних универзитетакоји су представилисвоју визију савремених градова, зграда и инфраструктуре. Ова манифестација гради мостове и према талентованим Бугарима који студирају и раде у иностранству. Тематика конкурса је углавном у области архитектуре и техничких наука. Овогодишње издање Академије је укључивало три конкурса: „Школе будућности“, „Фасаде, боје, хармонија“ и „Град – градови и инфраструктура, зграде и унутрашњи простори“. Свих преко 125 пројеката из Бугарске, Европе и САД који су учествовали на њима, приказани су на изложби у Sofia Event Center-укоја је постала својеврстан мост између генерација и њихових идеја о савременој архитектури. Ево шта је учесницима Академије изјавила министарка регионалног развоја и јавних радова Лиљана Павлова,под чијим се покровитељством реализује ова иницијатива:

„Академија ГРАД“ више није само национални конкурс већ мисија. Он је добио национални значај и верујем да ће то дати смисао и разлог младим људима који уче у иностранству и којима је Бугарска драга да се врате у домовину. Реч је о значајним иницијативама и пројектима за које имамо новца захваљујући европском финансирању. Само је важно да ова средства паметно инвестирамо како бисмо променили изглед наших градова и подстакли младе људе који имају смеле идеје, ентузијазам и мотивацију да нуде своје пројекте, као и да бисмо их привукли да се врате у Бугарску и да заједно урадимо нешто добро за развој бугарских градова, урбане средине и инфраструктуре. Ја бих предложила да они учествују у експертским саветима Министарства регионалног развоја и јавних радова у којима усвајамо инвестиционе планове и пројекте.“

Прву награду на конкурсу „Школе будућности“ освојиле су младе архитекткиње Виолетка Славова, ђак Миланске политехнике, највећег  италијанског универзитета за велики број техничких и природних наука, архитектуру и дизајн, и Марија Стајнова – ђак Универзитета за архитектуру, грађевинарство и геодезију у Софији. Талентовани тандем је  представио пројекат на тему „Центар за природне науке и предузетништво“ у школи „Никола Вапцаров“ у граду Берковица. Две младе даме је нису случајно изабрале, јер су виделе да је њен тим веома отворен за идеје деце. Биле су импресиониране и начином на који је он припремио свој пројекат са којим је конкурисао у фондацији „Америка за Бугарску“. Поред тога, на уређењу и оплемењивању школског простора годинама није радио архитекта и зато су Виолетка Славова и Марија Стајнова решиле да удруже своје напоре и стручност и учине нешто за поменуту школу у Берковици. Такође, одлучиле су да питају децу како замишљају простор за учење, које су им жеље, хобији и очекивања. Архитекткиње су биле врло лепо примљене и од руководства школе и од деце. „За нас је било веома важно да разговарамо са децом, рекле су оне. – То се обично не ради и многи људи би се састали само са управом школе. Обухватили смо готово цео процес дизајнерског размишљања и верујемо да је тако резултат успешнији, јер ово размишљање омогућава да се осмисле, а затим и примене најбоља решења за реализацију финалног производа.“

„Деца су нам кроз своје цртеже показала како замишљају Центар за природне науке и предузетништво, каже Виолетка Славова. – Пожелела су да у њему буду рибе, тераријум, биљке, па чак и бункер. У ствари, деца су ушла у улогу предузетника. Она већ имају искуство, јер и сама израђују разне грнчарске и друге уметничке предмете које продају. Деца су нас инспирисала својим идејама и наш даљи посао је био врло једноставан.“

На конкурсу „Фасаде, боје, хармонија“ награду је понела Евгенија Евтимова са Шумарско-техничког универзитета у Софији за пројекат „Шема боја „Оригами“. Трећи конкурс под називом „Град – градови и инфраструктура, зграде и унутрашњи простори“ одржан је у две категорије. Аутор награђеног пројекта је Димитар Стојнев са Manchester School of Architecture. Награде су додељене и Цвети Стојчевој, студенту Новог бугарског универзитета за пројекат „Наставни комплекс „Национална уметничка академија“, као и Елени Павловој, ђаку  Универзитета за архитектуру, грађевинарство и геодезију за пројекат „Реконструкција железничке фабрике у музеј савремене уметности“.

Превела: Марина Бекријева