Певачица Русанка Комитова – један од баршунастих гласова Тракије, заљубила се у народну музику још са шест година, када је дан у њеном родном месту Нови пазар почињао уз емисију народне музике на националном радију. Првобитно је певала у школском хору, а затим наставила у аматерском народном хору у Трговишту. Отац јој је био ћеманџија у ансамблу „Мизија“ у истом граду. У Музичкој школи у Котелу Русанка Комитова је учила код наставника који су одиграли кључну улогу у њеној каријери и животу. Најпре је учила ћемане, а нешто касније су њени предавачи Асен Василев и Руси Стајков јој омогућили да развије свој таленат за певање. У то време ђаци школе су били и будући велики извођачи народне музике Жечка Сланинкова, Димитар Богданов и Вања Џенезова који су Русанки Комитовој помогли да изгради сопствени стил. Томе је свакако допринело и њено интересовање за специфичне особине различитих фолклорних области и стечено искуство. Репертоар певачице чине ауторске песме које су плод љубави, маште и тренутне инспирације. Она је свој таленат усавршила током рада са оркестром „Јамбол“ - једним од најколоритнијих свадбарских оркестара, у чијем је саставу био и њен супруг, гајдаш Јанко Комитов. Иако је Русанка Комитова пре 20 година напустила професију свадбарске певице, стручњаци је и данас сврставају међу најбоље извођаче код нас.
После дугог одсуства са сцене, Русанка Комитова је недавно на концерту „Класици бугарске свадбарске музике“ извела песму „Георги стадо пасе“ уз пратњу Оркестра народне музике БНР под управом Димитра Христова.
„Симболика овог концерта ме је вратила у време када је свадбарска музика била на врхунцу популарности, рекла је певачица. – Осетила сам да je она још жива. Било је јако емотивно. Веома ми је драго што се и после толико година откако се не бавим певањем, оно што сам створила и оставила за собом негује као вредност. Срећна сам што сам својим радом допринела популарисању народне музике. Ово је уједно позив и благослов и захвална сам Богу за то! Нека буде што више откривених талената и остварених идеја.“
„Некад је било много више народне музике и фолклора и много више су се неговали обичаји, наставља Русанка Комитова. – На свадбама су свирали народни оркестри. Појавили су се сјајни таленти као што су кларинетиста Иво Папазов, хармоникаш Петар Ралчев, виолиниста Георги Јанев. Сада је другачије. Постоје извођачи који покушавају да изграде свој стил, али их је врло мало. Чини ми се да се данас свира једно исто. Узме се нешто старо, промени са мало и постане „ново“.“
Русанка Комитова је посаветовала савремене певаче да имају свој стил и воле бити другачији, као и да уче од најбољих. „Имамо читаву плејаду врсних извођача народне музике какви су кавалисти Стојан Величков и Никола Ганчев, ћеманџија Атанас Влчев, велики певачи Јанка Танева, Пенка Павлова, Комња Стојанова, Верка Сидерова, Пенка Павлова, Калинка Влчева, Недјалка Керанова. Савремени интерпретатори имају на располагању традиционалне музичке обрасце које морају поново открити. Без прошлости нема будућности.“
Превела: Марина Бекријева
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...