Када поменемо лов, прво што нам пада на памет је одузимање живота, законско поседовање оружја, мало необичан хоби или стара фора за доказивање мушкости. Али је за једну категорију Бугара лов дивна прилика за дружење са пријатељима, директан контакт са природом, а исто тако и могућност да забораве на свакодневне бриге и проблеме, па чак и на своје жене. Стога, не треба да нас чуди зашто се почетак ловне сезоне сваке године претвара у прави празник за хиљаде бугарских мушкараца. Ове године ће сезона бити отворена у суботу, 13. августа.
Поред пријатних емоција, бекства од свакодневице и високог адреналина, за бугарске ловце је одлазак у лов једнак љубави и одговорном односу према шуми и дивљачи. Сваке године они улажу велике напоре и средства у исхрану дивљих животиња, учествују у гашењу пожара који, нажалост, гутају хектаре и хектаре. Сваког пролећа организују пошумљавање у различитим деловима земље. Добар део шума у земљи, на које смо тако поносни, подигли су ловци. „Према подацима које је објавило Национално удружење ловаца и риболоваца, у Бугарској лов упражњава преко 120.000 особа. Захваљујући њиховој еколошкој свести популације дивљачи у ловиштима повећале су своју бројност и разноврсност. Чак је у последњих 4-5 година код појединих врста забележен раст. Ево шта је с тим у вези рекао Иван Петков, председник Управног одбора Националног удружења ловаца и риболоваца:
„Забележени раст се креће између 4 и 10 одсто код различитих врста дивљачи. Дивља свиња је, на пример, задржала своју бројност. Популација јој је посебно бројна у средишњем делу Старе планине (централна Бугарска – око Ловеча, Тројана, Севлијева и Великог Трнова). Бројност локалне ситне дивљачи се такође креће у природним границама за што је заслужан Национални програм заштите, гајења и одрживог коришћења дивљачи као делимично обновљивог природног богатства, а који Национална организација већ 11 година примењује. Исто важи и за јаребицу на југу земље, као и за ловног фазана у северној Бугарској. И упркос тешким временима, ловци дају све од себе да би одржали биолошку равнотежу код основних врста дивљачи.“
Бугарски ловци не добијају новца од државе, нити користе европске субвенције у те сврхе, али упркос томе Ловачки савез Бугарске у заштиту природе улаже скоро 8 милиона лева (4 млн евра) годишње. Та средства се углавном користе за размештање обичног и ловног фазана, јаребице, јаребице камењарке и полудивље патке, или укупно око 150.000 – 200.000 птица. Дакле, лов није одлазак у шетњу из које ћеш се вратити са новим трофејем, већ је, пре би се рекло, одговоран однос према животној средини и очувању различитих популација.
Али упркос напорима које улажу, ловци се често суочавају са великим проблемима. Један од њих је криволов против којег се већ годинама боре. У многим деловима се чак знају и имена оних који крше прописе, али држава стоји скрштених руку. Она је абдицирала, а провере да ли ловци имају потребне ловачке дозволе изгледа да нису довољне да се на време реше проблеми. Други проблем је лов на дивљач на слободним теренима – обично их хватају помоћу замки након чега их затварају у приватна ловишта (газдинства) где ће их стрељати неки надри ловци. Ово је био повод да прошле године на хиљаде ловаца из свих крајева земље блокира центар Софије са захтевом да се стане на крај неконтролисаном уништавању природе. Ове јесени се очекује да посланици републичког парламента коначно изгласају измене Закона о лову и заштити дивљачи којима ће упражњавање лова бити строго регулисано. Потребна је и боља заштита дивљачи, као и прописивање јасних правила приликом утврђивања граница ловишта. Али до јесени има доста времена, а ево шта је Иван Петков поручио љубитељима лова:
„Ловна сезона пред нама пуна је изненађења и изазова, свим ловцима желим пуно ловачке среће. Будимо одговорни и поштујмо законе. Бугарским ловцима желим да у срцу чувају љубав према природи, те да раде на очувању њеног богатства и разноврсности дивљачи, јер су нам их преци оставили у аманет, а национална организација већ 118 година следи њихов пример и даје све од себе како би се са овим богатством једног дана упознале и будуће генерације,“ рекао је на крају нашег разговора г. Иван Петков.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваЕргелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра,..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе..