Скоро и не прође дан а да не стигне вест о избијању пожара на неком месту у Бугарској. У задње време елементарне непогоде какви су пожари, олује, поплаве, оркани и торнада све чешће погађају југоисток Европе. Када су у питању пожари, Бугарска је у великој мери подложна ризику.

Који су узроци настајања пожара и како се против њих води борба? Отговоре на ова и нека друга питања потражили смо од главног комесара Николаја Николова, директораГлавне дирекције „Пожарна безбедност и цивилна заштита“.

„Пожари су задњих месеци избијали пре свега у шумама и на пољу.Главни узрочник су високе летње температуре, ниска влажност ваздуха и јаки ветар. На жалост код 98% пожара па и више махом су људска непажња и нехат узрок избијања ватре, премда често упозоравамо грађане да буду опрезнији и посебно у сезони када до пожара долази лакше и када су све радње везане за паљење ватре на пољу или у близини шума категорично забрањене.Од почетка 2016. г. досада екипе Главне дирекције „Пожарна безбедност и цивилна заштита“ учествовале су у гашењу 20 321 пожара. Срећом, само 201 њих је избио у шумама. У ватреној стихији живот је изгубило 77, а повређен је 181 грађанин“ - истиче комесар Николов.

У ватрогасним службама раде изузетно добро припремљени стручњаци, а у набавку технике за гашење шумских пожара инвестирано је неколико стотина милиона евра.И даље је проблем одсуство ватрогасне авијације, зато противпожарне службе активно сарађују са снагама Ратног ваздухопловства. Није реткост да буду ангажоване и структуре Министарства одбране, полиције и жандармерије. У таквим случајевима користимо и услуге волонтера. Традиционално добру сарадњу имамо са суседним и медитеранским земљама.

Комесар Николов наводи и неке важније измене усвојене у Закону о заштити од непогода:

„Тренутно у Бугарској постоји јединствен систем заштите од природних и других већих непогода. У њему се нарочита пажња обраћа на благовремено реаговање и превенцију.Више од годину дана експерти за противпожарну заштиту су анализирали расположиве податке и дали предлоге за побољшање текста Закона.Проучили смо најбоље праксе Европе, САД, Аустралије. Према одредбама новог Закона највећа пажња се посвећује превенцији, планирању, припреми, реаговању и тек онда санацији.Тим који је радио на предлогу измене Закона био је поносан зато што се 90% његових предлога подударило са препорукама које нам је дала Европска комисија, која је на терену оценила наш рад.И све је то, наравно, урађено у контексту расправа на Конференцијама УН у Сендају (Јапан) и у Паризу посвећених климатским променама.“

Превела: Ана Андрејева