Између 16. и 22. септембра паркови, улице, позоришне сале и јавни простори у Софији постаће место сусретања са марионетама, кловновима, акробатима и мистериозним луткама. Тада ће део културног пејзажа главног града постати девето издање Међународног фестивала уличног и луткарског позоришта „Сајам лутака“. Ове године он се подудара са 70. годишњицом оснивања Луткарског позоришта Софије.
О културном празнику и идеји одржавања сајма прича Киријакос Аргиропулос.
Сајам лутака настао је 2002. године као национални фестивал. Следеће године интересовање су показале и неке друге земље из Југоисточне Европе - Турска, Грчка, Србија, Хрватска, Македонија. Тако је он добио на популарности ван предела Бугарске и претворио се у међународни културни догађај. 2006. г. први пут смо у програм укључили и представе уличног позоришта. У овогодишњем деветом издању учествоваће трупе из Белгије, Грузије, Грчке, Пољске, САД, Србије, Француске, Хрватске, Чешке, Шпаније. Планирали смо више од 40 представа. Спремамо и једно изненађење – први пут ове године смо на наш фестивал позвали и циркус - „CircoPanico“ из Италије. Он ће одржати 7 представа, а шатор ће разапети у новом парку Вазраждане. Софијци и гости главног града имаће прилике да погледају уличне шоу програме, а они који више воле класично позориште – да уђу у салу Луткарског позоришта, салу број 4 Националног дворца културе и Омладинског позоришта који су наши партнери. Надам се да ћемо у 10. издању сајма успети да одвојимо место и уличним музичарима.
Луткарско позориште учинило је своје прве кораке у Бугарској на почетку 20. столећа. Марионетске представе европског типа су се најпре могле посетити у Породичном позоришту Прошека, као и у позоришту лутака код друштва „Чех”. Из њихових идеја црпеле су шаљивџине из "Трупице враголана" („Купчинката на Брамбазаците”). Њихова прва представа 1924. г. ударила је темеље луткарском позоришту код читаонице „Славјанска беседа”. А 1945. г., Мара Пенкова, глумица Народног позоришта "Иван Вазов" основала је у Софији ново Дечје луткарско позориште, чији је наследник данашње Софијско луткарско позориште. О историји и месту марионетског позоришта у нашим данима господин Аргиропулос каже:
- Позориште има много славних тренутака. Званично је постало државно позориште од 1945. године. Већ 7 деценија оно радује своју дечју и одраслу публику. Поноси се и својим бројним међународним признањима, прво од којих је из Букурешта 1960. године. Отада је уметност лутака добила нови лик захваљујући редитељским инвенцијама Николине Георгијеве и Атанаса Илкова који су и ствараоци модерног позоришта лутака. Такве су поставке веома важне за младе генерације. Средствима театра говоримо о лепоти, о љубави. Већ неколико година радимо и на концепцији позоришта за најмлађе или такозваног „позоришта за бебе“. Светска позоришта данас поклањају огромну пажњу раду са малишанима како би им разоткрили свет.
Ми, одрасли, треба да очувамо чаробну визију деце о свету, јер су она најчистија и најискренија створења. Наши наследници ће пре или касније схватити да је свет око њих неправедан и окрутан. Племенитост, алтруизам, љубав и доброта су све ређе појаве у нашем савременом животу. Због тога и сижеи поставки су толико вољени и подсећају нас на све што смо изгубили у вихору свакодневнице. У њима је и поука, али је важно ко је и како деци даје. А има ли мудријег учитеља од лутке?
Превод: Ана Андрејева
Фотографије су са претходних издања фестивала "Вашар лутака."
Фотографије: БГНЕС
У Бастиону Марије Терезије у Темишвару отворена је фото-изложба „Босилеград некад и сад“. Иницијатор пројекта је Александар Димитров – главни уредник портала Глас прес и председник Удружења "ГЛАС" из Босилеграда. У његовој пратњи био је и један од..
У Софији представљају позоришну представу „Системска грешка 2052”, инспирисану техником Форум театра бразилског редитеља Аугуста Боала. Премијера експерименталне представе, која је усмерена на борбу против апатије и мржње, је 7. марта у позоришту I..
У Софијској градској уметничкој галерији приређена је изложба дела сликара Емила Стојчева. Повод је 90. рођендан уметника који протеклих више од 30 година своје време дели између Париза и Софије и наставља да ствара. Својим јединственим..