Од 9. до 12. септембра у старинском црноморском градићу Несебру се одржава друго издање елитног фестивала камерне музике „Месембрија Орфика“. Концертни програм који ће бити представљен у катедрали Свете Софије усклађује ремек дела европске музике и интерпретаторе светског гласа. Фестивал сарађује са угледним европским културним центрима какви су Париз, Беч, Лондон, Рим и Праг и повезујући младе бугарске таленте са великим именима Европе и света, гради нове мостове и показује да нам управо класична музика дарује драгуље вечите духовности.
- Концерти се одржавају у јединственој атмосфери старинског града, под звездама, уз светло свећа, усред руина катедрале Свете Софије. То је место с невероватном атмосфером и акустиком. Доживљај је феноменалан и за слушаоце, и за извођаче. За нас је огромно задовољство да свирамо тамо. Прво вече је посвећено класичној камерној музици. Изводимо Моцартов концерт за флауту и оркестар у Д-дуру, Клавирски квартет Роберта Шумана и завршавамо Клавирским квинтетом Цезара Франка. Следећег дана предузимамо репертоарски и жанровски „заокрет“ преко комбинације џеза, танга и класике чиме ћемо привући и млађи аудиторијум. Извешћемо „Четири годишња доба“ Астора Пјацоле, као и дела двоје младих аутора. Треће вече по традицији је посвећено барокној музици са ремек делима Вивалдија, Ђеминијанија, Тартинија, Баха. Дакле, у оквиру три дана ћемо направити један својеврстан стилски калеидоскоп. Фестивал попут овог комуницира са комплетном концепцијом и визијом савременог Несебра. Зато дочекујемо и госте из различитих европских држава, махом афирмисана имена са богатим биографијама.
Проф. Милена Моллова, један од доајена клавирске уметности у Бугарској, суоснивач фестивала и учесник програма, каже:
- После прве године сам била пријатно изненађена да је управа града Несебра, где иначе нема регуларног концертног живота, подржава срдачно и активно један фестивал на којем се изводи претежно камерна музика. Познато је да је то најелитнија сфера музике. А старо камење и зграде, Митрополија и калдрма, подсећају на Рим и Вија Апију. Када човек корача временом излизаним плочама осећа терет и радост древности, и неку лакоћу да је ипак свет опстао и да се у Бугарској сачувао један толико диван град. Право је задовољство свирати тамо. Интернационална публика је веома срдачна и вешта. Ми, бугарски учесници свирамо у иностранству са нашим истакнутим колегама који радо долазе и наступају код нас. Срећни смо да имамо ту шансу, тим пре што су последњих година класична музика и њени интерпретатори мало изостали са афиша. Ми смо мисионари који желимо да је изводимо, да се она слуша и да је млади уче. И та нам борба носи изванредну сатисфакцију.
*Напомена уредништва: Један од младих композитора о којима говори Марио Хосен је аутор овог чланка – наша колегиница Вида Пиронкова. Држимо јој палчеве да премијера њеног „Танго Секстета“ прође успешно.
Превод: Александра Ливен
Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..
На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту..
Пре десетак година у једној телевизијској емисији појавила се девојчица моћног гласа. Тада петнаестогодишња Михаела Маринова у међувремену је постала афирмисана певачица која неуморно гради свој музички пут и иза себе има бројне награде. Током година,..