У софијској галерији „Нијанса“ је отворена изложба једног великог талента кичице и космополите – Атанаса Тасева. То је његова трећа самостална поставка у Бугарској. Прва је била далеке 1920., када је студирао на Академији ликовних уметности. И управо она је била разлог да га протерају с Академије, јер сходно правилнику високе школе студенти нису имали право да представљају своја дела, иако је истакнути сликар Константих Штркелов високо оценио његове радове. Тако је Тасев отишао у Праг где је добио стипендију за стране студенте и завршио тамошњу Ликовну академију. После окончања студија 1924. остао је тамо и радио као слободни уметник. Убрзо се афирмисао као истакнути портретиста. Сликао је познате личности чија су имена остала запажена у европској историји и култури. Добијао наруџбине од археолога Љубора Нидерлеа, виолинисте Рафаела Кубелика. А у писму из 1974. године Тасев прича како је сликао свог великог чешког колегу Алфонса Муху.
- О Мухи Атанас Тасев пише да је он био и његов најбољи модел, позирао је без да се помакне и није мењао израз лица, сећа се писма свог претка Красимир и цитира га: „Сликао сам га у атељеу с одличном расветом и завршио портрет у свега три сеансе од по два часа. Када је видео слику, Муха је остао задивљен. Рекао ми: сликали су ме велики уметници, али нико од њих није то радио толико вешто.“ Када су окачили портрет на зид, Мухин пас је данима скакао око њега у покушају да го достигне – газда му је био као жив... Портрет је постао знаменит, али Муха није платио Бугарину. „Требало је да ми бар поклони неку своју сличицу, волео је да каже Атанас Тасев, за успомену.“ Касније, међутим, тај портрет је видео сенатор Фачех, наручио му и свој и препоручио сликара својим друговима.
За време својих кратких боравака у домовини Атанас Тасев је радио портрете и истакнутих бугарских званичника и уметника. Међу њима су цар Борис ІІІ, премијер Андреј Љапчев и његова супруга, интелектуалац проф. Александар Балабанов, писац Елин Пелин, оперски тенор Петар Рајчев, филозоф и исцелитељ Петар Данов… Добио је наруџбину за израду портрета од истакнутог британског политичара сера Едварда Бојла. У Лондону је сликао чешког опуномоћеног министра Масарика, сина чешког председника. Касније пак у Варшави је израдио портрет француског амбасадора тамо...
Г. 1947. сликар је отишао у Стокхолм и одмах постао угледни портретиста. Али и поред успеха свега 9 месеци касније отпутовао је у САД где је остао читавих 15 година. Занимљиво је да је у престижној вашингтонској галерији „Коркоран“ приредио изложбу, али није продавао своја дела, што је веома изненадило и импресионирало публику.
- Он је у САД де факто направио преко 200 портрета на наруџбину, наставља своју причу Красимир. По његовим речима један портрет тада је коштао између 1.000 и 2.000 долара. А то је доста пара. Портретисао је чланове фамилије Рокфелер, али ми, на жалост, немамо чак ни фотографије тих његових дела.
Уследио је шпански период Атанаса Тасева, када је он живео и радио у Малаги. А преминуо је 1991. године у Бугарској где се вратио после дугих деценија у иностранству.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: Венета Павлова
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..