Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Свеобухватна изложба прича о блиској прошлости

БНР Новини
12
Иван Кирков „У сенци“

„Поподне једне идеологије“ је назив изложбе која прича о блиској прошлости наше земље, а део је серије „Друго око,“ покренуте на иницијативу Софијске градске уметничке галерије. У склопу те иницијативе галеристи сваку другу годину позивају гост-кураторе који нису историчари и теоретичари уметности или сликари. Главни циљ је да се они упознају са фондом Галерије, те да предложе неку тему за пројекат. Тако су били позвани да израде свој пројекат донедавни председник Савета за електронске медије Георги Лозанов и познати писац Георги Господинов. Галеристи су са њим радили годину дана да би успели да прегледају фонд на основу којег да предложе своју тему. Све је то резултирало приређивањем изложбе „Поподне једне идеологије.“ Ево шта је с тим у вези испричала Аделина Филева, директор Софијске градске уметничке галерије:

Циљ нам је био да представимо све оно што следи по завршетку радног дана. Дакле, у фокусу није радник који је постављен на пиједестал у доба социјализма него је уморан човек, који је већ различит човек. Овде се могу видети теме које су гостујући куратори изабрали: градски превоз, атмосфера великог града, свакодневица, посматрање нашег унутрашњег нереда, празници, весеље, детињство. И како уопште проводимо своје време по повратку с посла, посебно кад је човек уморан и исцрпљен. На централном зиду Галерије је постављено неколико дела Петра Дочева и Вихронија Попнеделева, која представљају путујуће људе. Они су већ уморни, они спавају. Или као што каже Георги Лозанов: „Ми смо у извесном смислу преспавали овај период, али је то, у ствари, самоћа човека који се може удубити у размишљање и посматрати ствари.“ Има и таквих дела која су запечатила празничне тренутке, али који некако не делују весело. У свему што смо створили и преживели приметан је неки умор, изузетак не чине ни сликари и њихова дела. Али су они упркос томе створили веома експресивна дела продорне снаге на једну, на први поглед, сасвим обичну тему – тему о свакодневном животу.

Као што је рекла и Аделина Филева, сваке године се прикупљају пројекти колега из Галерије. Добродошли су, наравно, и предлози споља. Након што се сви пројекти размотре, Уметнички савет сазива седницу на којој се доноси одлука о програму Галерије, о томе шта би могла да понуди публици.

Ове године, а и прошле, имали смо изложбе које су на један занимљив начин скренуле пажњу на нашу блиску прошлост. Реализован је пројекат афирмисања савремене уметности, приређена је изложба историчара и теоретичара уметности Марије Василеве, куратора изложбе под насловом „Уметност за промену 1985-2015.“ „Облик отпора“ (1944-1985) је назив пројекта Красимира Илијева. У ствари, то су три пројекта који нуде три различите тачке гледишта на период који је претходио социјализму и на прве године тог режима. Не знам да ли ће се наредних годину дана појавити други такви пројекти, да ли ће бити тематски везани за нашу блиску прошлост. Можда ће нови радови попримити другачији правац од онога што смо ми представили. Јер ти пројекти захтевају једно посебно проучавање, као што је био случај са Красимиром Илијевим. А то свакако подразумева пуно рада, дане и дане прелиставања архивске грађе, откривање драгоцених података, прикупљање докумената који ће бити приложени како би историја употпунила стваралачки поступак, те да се види шта се заправо крије иза тих дела.

Али је идеја изложбе Георгија Господинова и Георгија Лозанова другачија, а наиме – шта сликари доживљавају у свакодневном животу и шта стварају. Ова тема далеко није била пожељна или тражена у доба социјализма.

Сумњам да би неко желео да посматра уморног и исцрпљеног човека који се препустио самоћи и замишљено гледа кроз прозор спољни свет. „Реч је о пројектима који нас наводе на озбиљно размишљање о бугарској уметности и вези са једним режимом, могућностима да се удаљиш од тог система, да створиш нешто што ти неће бити наметнуто као тема и што ће бити различито,“ рекла је у закључку Аделина Филева. У Галерији се очекују и истраживачки пројекти који вероватно неће бити посвећени политици и блиској прошлости Бугарске.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Венета Павлова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Обичај „Осликавање младе каном“ из лозничког села Веселина проглашено је за живо људско благо 2022. године.

У Софији се отвара изложба „Жива људска блага – Бугарска“

Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга, отворио изложбу под називом „Жива људска блага – Бугарска“. Поставка представља 44 елемента..

објављено 17.12.24. 08.45
Национални археолошки институт са музејом – БАН

Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ гостује у Цариброду

Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ биће свечано отворена данас у галерији “Методи Мета Петров” у Цариброду, Србија. „Са историјом дужом од 130 година, Национални археолошки музеј је једна од најстаријих културних..

објављено 16.12.24. 08.15

Филмови за све узрасте на фестивалу „Златни ритон“ 2024

Пловдив је домаћин традиционалног фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“, који траје до 19. децембра. Овогодишњи избор обећава квалитетан програм: више од 50 филмова такмичи се у главној конкуренцији, док вантакмичарски..

објављено 14.12.24. 13.45