Шта је потребно да би неко отворио свој музеј? Наравно, као прво, велика доза ентузијазма и љубав према олдтајмерима, али не само то – Динко Кушев, који је недавно отворио свој музеј социјализма у родној Пештери, жели да сачува живу успомену на године свог детињства. У некадашњем биоскопу у граду је изложио луксузне старе аутомобиле који су у прошлости били понос социјалистичке производње. Највеће интересовање изазива један од олдтајмера – совјетска „Чајка“ која је произведена пре више од 40 година, опремљена електричним подизачем стакла и клима уређајем. Динко Кушев је почео сакупљати возила пре 5-6 година, али је музејску збирку попунио и многим другим предметима из доба социјализма. А док шетају холовима сталне поставке посетиоци имају прилику да уживају у бугарским шлагерима из 60-их, 70-их и 80-их година минулог века.
„Ово је, у ствари, моје детињство. Овде имамо преко 20 витрина које су одраз оног времена – ту су различити предмети из свакодневице, технике. Људима је драго да их виде, а некима, оним сентименталнијим, навирале су сузе на очи док су их гледали. Сви ти предмети у њима буде сећања из детињства. Ма колико тешка била она времена, људи их се сећају са носталгијом. Без обзира на то што су то била оскудна времена немаштине. Али ми као деца нисмо ништа разумели. Нашим родитељима је вероватно било веома тешко. Данас, кад погледамо назад, можемо схватити о чему је било речи. Али је сваки режим имао своје добре и лоше стране.“
Динко Кушев је своју збирку приредио са љубављу према сваком детаљу. Поносан је што је успео да оствари свој сан и драго му је да се музеј допада људима. „Сви ме подражавају,“ каже Динко Кушев и додаје:
„Желео бих да колико-толико сачувам део наше прошлости и да људи имају шта да виде. Од посебног значаја је и аутентична атмосфера – то је и разлог зашто смо предмете изложили у биоскопској сали, аутентичној и нетакнутој, онаквој какву је памтимо из времена комунизма. Више од 15 година је била запуштена и ми смо одлучили да удахнемо нови живот у застарелу салу. Без обзира на то што је Динко Кушев поносан на збирку коју је прикупио, успомене на прошла времена га и помало растужују. „Није било све тако црно и лоше,“ каже он и додаје:
„Данас у Бугарској примећујем једно велико духовно пропадање. Живимо у свету без вредности. Ма колико се трудили да их откријемо у младим људима, деци, подмлатку, нема их. Потребно је да се нешто више уради у том погледу, јер се цела култура и васпитање људи развија у крајње неповољном правцу,“ рекао је у закључку г. Кушев.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: carsofsocialism.com
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..
Волонтери се укључују у чишћење и обнову манастира Светог Спаса поред врха Бакаџик. Акција, која се одржава данас, 2. новембра, организовао је председник оближње сеоске општине Чарган – Стоимен Петров, јавља БТА. Храм у манастиру је први у земљи..
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..