Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Уручена прва национална награда „Акад. Марин Големинов“

Проф. Пламен Џуров добија награду додељену Камерном ансамблу „Софијски солисти”
Фотографија: Албена Безовска

Ове године се навршава 108 година од рођења великог бугарског композитора Марина Големинова. Рођен је 28. септембра 1908. г., а овај свет је напустио 2000. г. На идеју Лили Големинове, унуке великана бугарске класичне музике, која је иначе наша колегиница из програма Радио Софије, утемељена је награда по имену академика Марина Големинова. Она се додељује за допринос развоју бугарске културе у протеклој сезони. Први добитник награде постао је Камерни ансамбл „Софијски солисти“ под диригентском управом Пламена Џурова. Церемонија награђивања уприличена је у Ћустендилу – родном граду Големинова, у просторијама Ликовне галерије „Владимир Димитров-Мајстора“, а затим су „Софијски солисти“ одржали концерт. Поред Велике награде додељена је и пратећа награда „Златни квартет“. Она је уручена „Кварто квартету“.

О раду жирија у чијем су саставу били познати домаћи композитори и музиколози Лили Големинова каже:

„У конструктивној расправи сви чланови жирија су указали на значајне домете ансамбла „Софијски солисти“. Они су поред бројних премијерних извођења у протеклој сезони први пут пред публиком интерпретирали и једно дело за гудачки оркестар и хор мог деде које је он написао у Португалији, мало пре своје смрти“. Да кажем и то да је у првим годинама после оснивања ансамбла Марин Големинов био његов диригент и посветио му је доста композиција. Проф. Пламен Џуров, који је био у класи композиције мог деде каже да свуда у свету публика ишчекује његова дела која су често на репертоару "Солиста". Друштво „Марин Големинов“, основано у Ћустендилу после смрти прослављеног композитора , бави се комплетном организацијом одређивања добитника и доделе награде, док новчани износ награде обезбеђују општина Ћустендил и једна локална компанија. Намеравамо да награду уручујемо сваке године.“

„Добити прву Националну награду „ Акад. Марин Големинов“ је нешто што ћемо упамтити за цео живот – каже проф. Џуров. – Она нас обавезује да и даље радимо на унапређењу музичке традиције. Када сам био млад, имао сам шансу да се неколико пута недељно виђам са проф. Големиновим. И сада не могу да кажем шта је од тих сусрета у највећој мери утицало на мене – конкретни професионални савети или његова харизма. Иначе није био неки мајстор речи, говорио је брзо, без пауза, користио је многе изреке – своје властите или пак бугарске пословице. Оне су ми се урезале дубоко у памћење, побуђивале су код мене низ питања. Недостају ми сад те мудре мисли. А његову музику и сада поново откривам за себе, као и његову вештину да композициону идеју прикаже у облику својеврсне формуле...“

Међу званичним гостима церемоније била је и проф. Наташа Јапова са националне музичке академије која предаје историју музике.

Марин Големинов је популарисао камерни жанр на основу камерног начина размишљања – каже она. Овај тип музике, да подсетимо, је музика која акцентује сам звук. Потиче од традиције да се свира у „камери“ - музичкој соби палате где су се аристократе окупљали. Код нас такве традиције нема из историјских разлога. Свега шест деценија после осамостаљења бугарске државе и зачетака националне културе Марин Големинов је својим стваралаштвом утемељио овај жанр.


Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Папи Ханс и "Радиша"

Након низа балада Константин Трендафилов, познатији као Папи Ханс, промовише песму "Радиша" са свог албума "Боје туге". Звук и ритам подсећају на музику из 80. година минулог века. За песму је снимљен и видео-спот у којем Папи Ханс показује и..

објављено 20.2.25. 10.55

"Кажи, горо"

Иако волимо и поштујемо Васила Левског као нашег националног хероја, мало је народних песама посвећених њему. Данас вам нудимо једну од њих – "Кажи, горо" – у извођењу дечје Вокалне групе"Карловојс" чији је уметнички руководилац Анита Илијева. Аутор..

објављено 19.2.25. 11.30
Портрет Васила Левског, сликар - Дионисиј Дончев

"Не певај, славује, имам времена…"

„Напољу дрво и камен пуца, гладни смо – нисмо јели већ 2-3 дана, а он пева и весео је! Увече – пре спавања – пева; ујутру, чим отвори очи, опет запева“ – овако песник и револуционар Христо Ботев описује свог пријатеља Васила Левског. Према другим..

објављено 19.2.25. 10.45