Државна агенција „Архиви“ је прославила свој 65. рођендан. То је био повод да се организује неколико догађаја чији је циљ био да се широј публици покажу блага која се чувају у националним архивима. Уврежено је схватање да су архиви мрачна места затрпана прашином у којима обично ради пар архивиста и историчара. Агенција је одлучила да подигне завесу и покаже један модеран архив у којем се чувају не само папирни документи него и ремек-дела, артефакти, а поред тога су у току модерни процеси као што су дигитализација и електронско архивирање.
Поводом свог празника је Агенција организовала дан отворених врата током којег су сви заинтересовани људи могли да посете све архиве широм земље. Посетиоци су били у прилици да виде јединствене и посебно драгоцене документе у читаоницама Централног државног архива и Државног архива Софије. Онима који су показали веће интересовање за процес архивирања омогућен је приступ лабораторији за конзервацију и рестаурацију докумената. Ово је само мали део делатности које се обављају у архивском систему, а карактеристичне су за сваки модеран архив. Свако ко се буде прошетао до улице „Московска“ бр. 5, имаће прилику да види и изложбу под називом „Уметност у архивима“ на којој су изложена уметничка дела чувана у Централном државном архиву.
Колико је, у ствари, велики бугарски државни архив и колико нас кошта одржавање драгоцених артефаката у њему? Ево шта нам је одговорио председник Државне агенције „Архиви“ доц. Михаил Груев: Пошто утврђени стандарди подразумевају специјалне услове, као што су одржавање одговарајуће температуре ваздуха и контролу влажности у депоима, број архива који покривају све те критеријуме је релативно мали. Систем Агенције укључује два централна архива – у Софији и Централни војни архив у Великом Трнову, а исто тако и 28 регионалних архива широм земље. Сваки од њих има на располагању неколико зграда које су предвиђене за чување и складиштење архивске документације. Али су све те зграде преуређене, дакле, оне су касније адаптиране и прилагођене потребама архива због чега не одговарају стандардима. Одржавање једног добро уређеног архива је скуп подухват. Развијене земље улажу пуно у то пошто су свесне да је то наша историја, друштвено памћење прошлости.
Када су национална блага угрожена, ред је да се запитамо шта чини држава како би сачувала такве значајне и важне артефакте и документе?
Последњих година радимо на дигитализацији свеукупне архивске грађе која обухвата попис архивских докумената и њихово дигитално складиштење. На сајту Агенције је доступан информациони систем државних архива, који омогућава претрагу по фондовима и кључним речима. На тај начин ће људи са скромним познавањем архивистике моћи да претраже податке о догађајима, па чак и о својим пријатељима и познаницима из прошлости. Трудимо се да проширимо овај приступ, али је у питању процес за који су потребне године. У земљама са добро развијеном архивистиком дигитализација је достигла 8 посто, али, нажалост, ми се не можемо похвалити истим успехом.
Ма колико несавршен био бугарски државни архив, он је један непресушни извор знања. Ово је једно од места на којем људи могу да нађу све што их занима. Из тог разлога је Агенција Румену Иванову из града Перника уручила награду „Читалац године.“ 2015. године је он провео укупно 120 дана у архиву како би прикупио све податке о свим градоначелницима у Пернишкој области до 9. септембра 1944. године.
Из Државне агенције „Архиви“ су изнели и зацртане планове и пројекте на чијој реализацији раде. Један од основних праваца је да се ода признање свим људима који су кроз године потпомогли рад Агенције, као и онима који су поклонили грађу коју су поседовали. Крајем године ће Агенција објавити списак имена свих погинулих у ратовима у којима је учествовала модерна бугарска држава. Ево шта нам је поручио доц. Груев на крају нашег разговора:
Позвао бих људе да се чешће сећају архива. То су места на којима се чувају слике, фотографије и документи непроцењиве вредности. То су делићи наше прошлости који нас могу једино и само обогатити.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Божидар Јанев, БГНЕС, БТА
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..