У четвртaк ове недеље министарка енергетике Теменушка Петкова је одлетела у Москву где се састала са представницима руководства руске државне корпорације за атомску енергију "Росатом", којој је у својству власника "Атомстројекспорта" у јуну удовољен тужбени захтев за исплату 620 млн евра на име опреме произведене за пројекат изградње НЕ "Белене" пре његовог отказивања.
Резултат те посете је, најкраће речено тај да бугарска и руска страна стварају заједничку радну групу која ће испитати могућности решавања проблема у вези пројекта "Белене" после одлуке Међународног арбитражног суда у Женеви. И управо овде су нијансе. Према Министарству енергетике Бугарске експертима тек предстоји да у максимално кратком року изнађу обострано прихватљиво решење. По речима првог заменика генералног директора „Росатома“ Кирила Комарова међутим компанија је спремна да са бугарским партнерима размотри могуће варијанте за решавање ситуације у интересу обе стране, али искључиво у контексту максимално брзог измиривања бугарског дуга Русији до краја ове године.
Овај став руске стране међутим искључује прижељкивану од стране Бугарске варијанте, наиме да се са Русијом споразумемо о продаји опреме трећој држави. Министар Петкова је обавестила Комарова да наша земља свакодневно комуницира са представницима Европске комисије о одобравању државне помоћи НЕК у виду бескаматног зајма. Ова папиролошка процедура може да се отегне још два месеца. У међувремену за сваки дан кашњења мораћемо да платимо 167 хиљада евра. То је по мишљењу потпредседника владе Томислава Дончева највећи проблем и зато је по њему најбитније зауставити сат који одбројава дневне пенале по основу којих бисмо за годину дана морали платити додатни 61 млн евра. Дончев сматра да ће држава тражити варијанту за изградњу НЕ "Белене" путем приватизације. Он тврди да руска страна одобрава намеру у том смислу. Можда је и тако, али ипак најпре ћемо морати да намиримо дуг у висини око 630 млн евра. С тачке гледишта руске стране требало би да поступимо тако. Док ми предлажемо да до краја године отплатимо 400 млн евра, а остатак дуга вратимо идуће године у две рате. Дакле, сат који одбројава дневне пенале неумољиво откуцава. Надајмо се да га у Бриселу чују!
Превела: Ана Андрејева
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета..