Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Изложба подсећа на уметнички пут Георгија Бакарџијева

БНР Новини
Радови Георгија Бакарџијева, једног од значајних бугарских уметника, представљени су на изложби керамике и живописа у софијској галерији „Њуанс.“ Животни пут познатог сликара испуњен је многим перипетијама и жеђи за уметношћу. Георги Бакарџијев се родио на самом крају 19. века у породици бакарџија. Он је сведок пропасти заната у родном граду Карлову, као и догађајима током прве деценије 20. века који су отворили дубоке ране у Бугарској. Слично многим Бугарима који су кренули у остварење свог америчког сна, Бакарџијев је такође кренуо правац Америке. Отац га је испратио речима: „Иди и ако не постанеш човек, немој се враћати.“ На путу за Америку се Бакарџијев обрео у Паризу и очаран његовом лепотом остао у граду на Сени. Ево шта нам је о свом оцу испричала његова ћерка архитекта Олга Бакарџијева:


Снимка

Пошто је вешто баратао кичицом одлучио је да се запосли као декоратер. Али га нигде нису примили. У једном од атељеа, највећем од свих које је обишао, мислио је да нема икакве шансе да га ангажују, али су га на његово велико изненађење запослили пробно. Управо у том атељеу је савладао уметност декорације до танчина. Почео је цртати златом по стаклу. У међувремену је научио како да ложи пећ што је од посебне важности за ту врсту уметности. Сећам се једног случаја о коме нам је причао. Вођен жељом да научи како се ложи пећ отац ми је отишао у један атеље. Раднику који га је учио речено је да се јави директору. И пошто је температура у пећи достигла ниво који се треба спустити јер би у супротном довео до шкартирања производа, мој отац је требало да уради нешто. Тада је на своју руку одлучио да угаси пећ. Али се мајстор брзо вратио и наљутио се како је уопште он дрзнуо да то учини. А мој тата је све до следећег дана дрхтао као лист питајући се какав ће бити резултат. На његово велико изненађење ниједан од радова није шкартиран.

Снимка

Тако је постепено Георги Бакарџијев почео да црта златом, емајлом и платином по стаклу. И напредовао је корак по корак. Похађао је курс који је водио познати вајар Бурдел и предавања из историје уметности, архитектуре и уметности Византије на Сорбони. На тај начин се стално едуковао и проширивао видике. Отвара свој атеље и ради хонорарно. Као млади уметник представља Француску на сајму у Њујорку. 1930. године учествује на Светском сајму примењене уметности на којем му је додељено признање „Гран При“ и златна медаља у белгијском граду Лијежу. Освојио је и прву награду за керамику и стакло у Каиру. Ова награда му је касније послужила као својеврсна улазница на престижне форуме. 1940. године се вратио у Бугарску. Са собом је донео и велики део радова.

Снимка

Негде 50-их година почео је да обилази Бугарску у жељи да облике народног стваралаштва претвори у савремена уметничка дела. Тада је обрадио 300 примерака који су касније изложени, каже гђа Бакарџијева. „Радови су му постали права сензација. За ову изложбу је одликован Димитровском наградом. У међувремену је стално нешто радио, сликао. Почео је и писати или као што је сам говорио: у социјализму човек треба да макар једном промени професију. Аутор је три књиге – „Керамика у Бугарској,“ „Ковани бакар“ и „Бусинска керамика.“ Многи његови критични радови су објављени у различитим дневним новинама и часописима. Отац ми је написао и многе есеје и песме
, рекла је на крају нашег разговора Олга Бакарџијева.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: галерија "Њуанс" и Венета Николова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Сцена и  филма „Стадо“

Филм „Стадо“ отвара 38. издање Киноманије

Данас ће у Првој сали Националног дворца културе у Софији почети 38. издање Киноманије. Фестивал ће отворити филм „Стадо“. После успеха филма „Стадо“ и признања на међународним фестивалима, филм редитеља Милка Лазарова, уз учешће Веселе Влчеве,..

објављено 13.11.24. 08.00

Графити у Благоевграду подсећају на нашу двадесетогодишњу историју у НАТО

Пре неколико дана у Благоевграду је представљен графит-мурал у боји, који је настао у вези са 20. годишњицом чланства наше земље у НАТО. Он се може видети у улици „Славјанска“ бр. 65, а реализован је уз подршку Министарства спољних послова..

објављено 10.11.24. 09.45

Почиње Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ с фокусом на Украјину

Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ одржаће се у Софији од 8. до 15. новембра. Форум се одржава уз подршку Националног филмског центра, Општине Софија, Амбасаде Украјине у Софији и Держкина Украјине. На овогодишњем издању фестивала биће..

објављено 8.11.24. 08.05