Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Отопљење односа Русије и Бугарске по питању нуклеарне енергетике, али шта ће на то рећи Брисел?

Росатом
Фотографија: Васко Михајлов

Прошле недеље два догађаја су изазвала право "атомско" отопљење у иначе прилично захлађеним трговинско-економским и политичким односима Русије и Бугарске. Ово раскрављење односа називамо "атомским" зато што се оба догађаја односе на бугарску атомску енергетику која у целини рачуна на руску опрему и ресурсе. Најпре је потписан уговор о продужетку рока експлоатације једног од два реактора једине нуклеарне централе у Бугарској (у граду Козлодују, на обали Дунава) - за 30 година. Он је руске производње, предстоји да га модернизују опет Руси, али уз садејство Француза. По свој прилици сличан споразум са конзорцијумом Русатом сервис - ЕДФ (Rusatomservis-EDF) биће потписан и о продужетку века експлоатације другог реактора у Козлодују. Засада није јасно колико ће коштати ревитализација застарелих капацитета, једино што се зна је да они производе најјефтинију струју у Бугарској која покрива потребе 33% потрошача. Обе стране су изразиле задовољство поводом склапања уговора.

Сличне позитивне емоције изазвао је и други догађај који се десио дан касније, а управо решавање спора између руске компаније Атомстројекспорт и бугарске Националне електричне компаније /НЕК/. Пре десетак година НЕК је обновила пројекат из 80-их година прошлог века о изградњи друге атомске централе у Бугарској, опет на Дунаву, и тада је Русима наручила израду два реактора. Касније је Парламент ставио вето на реализацију тог пројекта који је међутим већ био у поодмаклој фази какао у погледу изграђене инфраструктуре у Бугарској, тако и производње руске техничке опреме. Руси су обавили свој део посла, произвели два реактора и пожелели да наплате оно што су произвели. Бугарска нити је располагала толиким новцем, нити су јој ти реактори били потребни. Међународни арбитражни суд је у јуну ове године досудио Бугарској да плати више од 600 млн евра Русима као и пенале за сваки дан кашњења. Ове недеље сви спорови су решени – Бугари су обећали да до средине децембра плате за произведене реакторе, Руси су одустали да траже 50 милиона евра на име пенала, чак су пристали да машине чувају у магацину док бугарска страна не реши шта ће са њима. Сада очекујемо да Брисел одлучи да ли бугарска држава сме дати 600 млн евра у зајам Националној електричној компанији, што се може сматрати противправном државном помоћи због које би јој претила казна. Бугари су оптимисти и наговештавају да су пре спремни да плате новчану казну Бриселу, него ли да одустану од уносног посла са Москвом. Тешко је напустити орбиту Руса.

Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Несигурно економско окружење обара индекс пословне климе

Укупни индекс пословне климе у октобру опао је за 5,6 поена у односу на септембар, са 22,5% на 16,9%, саопштио је Национални завод за статистику. Пад овог показатеља забележен је у свим посматраним секторима. У индустрији је забележен пад од 5..

објављено 30.10.24. 13.18
Петар Ганев

Нова власт мораће доносити непопуларне одлуке, поручују из Института за тржишну економију

Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..

објављено 30.10.24. 10.27

Инфлација повећала количину новчаница од 100 и 50 лева у оптицају

Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..

објављено 30.10.24. 09.00