Прошле недеље два догађаја су изазвала право "атомско" отопљење у иначе прилично захлађеним трговинско-економским и политичким односима Русије и Бугарске. Ово раскрављење односа називамо "атомским" зато што се оба догађаја односе на бугарску атомску енергетику која у целини рачуна на руску опрему и ресурсе. Најпре је потписан уговор о продужетку рока експлоатације једног од два реактора једине нуклеарне централе у Бугарској (у граду Козлодују, на обали Дунава) - за 30 година. Он је руске производње, предстоји да га модернизују опет Руси, али уз садејство Француза. По свој прилици сличан споразум са конзорцијумом Русатом сервис - ЕДФ (Rusatomservis-EDF) биће потписан и о продужетку века експлоатације другог реактора у Козлодују. Засада није јасно колико ће коштати ревитализација застарелих капацитета, једино што се зна је да они производе најјефтинију струју у Бугарској која покрива потребе 33% потрошача. Обе стране су изразиле задовољство поводом склапања уговора.
Сличне позитивне емоције изазвао је и други догађај који се десио дан касније, а управо решавање спора између руске компаније Атомстројекспорт и бугарске Националне електричне компаније /НЕК/. Пре десетак година НЕК је обновила пројекат из 80-их година прошлог века о изградњи друге атомске централе у Бугарској, опет на Дунаву, и тада је Русима наручила израду два реактора. Касније је Парламент ставио вето на реализацију тог пројекта који је међутим већ био у поодмаклој фази какао у погледу изграђене инфраструктуре у Бугарској, тако и производње руске техничке опреме. Руси су обавили свој део посла, произвели два реактора и пожелели да наплате оно што су произвели. Бугарска нити је располагала толиким новцем, нити су јој ти реактори били потребни. Међународни арбитражни суд је у јуну ове године досудио Бугарској да плати више од 600 млн евра Русима као и пенале за сваки дан кашњења. Ове недеље сви спорови су решени – Бугари су обећали да до средине децембра плате за произведене реакторе, Руси су одустали да траже 50 милиона евра на име пенала, чак су пристали да машине чувају у магацину док бугарска страна не реши шта ће са њима. Сада очекујемо да Брисел одлучи да ли бугарска држава сме дати 600 млн евра у зајам Националној електричној компанији, што се може сматрати противправном државном помоћи због које би јој претила казна. Бугари су оптимисти и наговештавају да су пре спремни да плате новчану казну Бриселу, него ли да одустану од уносног посла са Москвом. Тешко је напустити орбиту Руса.
Превела: Ана Андрејева
Укупни индекс пословне климе у октобру опао је за 5,6 поена у односу на септембар, са 22,5% на 16,9%, саопштио је Национални завод за статистику. Пад овог показатеља забележен је у свим посматраним секторима. У индустрији је забележен пад од 5..
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Економски и социјални савет Бугарске (ЕСС) усвојио је мишљење о „Регионима за планирање у Бугарској“ и предложио измене како би се подстакнуо регионални..