Природно богатство Бугарске може да буде очувано и да се од њега зарађује. Такав је основни циљ пројекта „За Балкан и људе“ који је стартовао крајем 2012. г. и сада улази у последњу, пету годину своје реализације. Његови учесници су партнери из Бугарске и Швајцарске – девет невладиних организација, као и државна Извршна агенција за селекцију и репродукцију у сточарству при Министарству пољопривреде и хране. Није случајно и то да је ове године „За Балкан и људе“ добио велико признање – награду Европске комисије „Натура 2000“ у области „Социјално-економских користи“ у конкуренцији 24 финалиста. Пројекат је показао да очување природе и паметно искоришћавање њених ресурса даје хлеб фармерима, малим предузетницима и обезбеђује нова радна места.
Према Радостини Ценовој из Бугарске фондације „Биодиверзитет“, побољшање националних законских регулатива један су од основних чинилаца који би гарантовао успех пројекта.
„То је знатан део нашег рада. До овог тренутка смо регистровали више од двадесет фармера у рејону Западног и Централног Балкана. Они представљају своје производе на различитим регионалним саборима и на зеленим пијацама великих градова. Имамо програм-подршке еколошком бизнису преко којег смо финансирали осам пословних модела, међу којима, на пример, је и мала фарма за производњу џема од шумског воћа. Међу нашим првим идејама је била и та позвати највеће ентузијасте да на принципу размене учествују у едукативна путовања са нашим партнерима из Швајцарске. Приредили смо нешто слично и за стручњаке Бугарске агенције за безбедност хране. Било је важно да их убедимо да је потребно да буду флексибилнији у примени европских политика да би мали фармери имали шансу да удовоље високим захтевима који су у принципу рађени за велике млекаре.“
Пројекат „За Балкан и људе“ обухвата подручје Западне и Централне Старе планине. Овде је природа дивна, али је рејон суочен са низом проблема међу којима су депопулација и недостатак економске перспективе.
„Уздајемо се у младе. На пример, једна млада породица је ту направила малу фарму и сада већ има два дућана у Софији, прича Радостина Ценова и додаје: Верујемо да је то један од начина да препородимо рејоне где се просперитет даје теже. Организујемо и обуке. Зовемо стручњаке за маркетинг који уче фармере како да развијају своју производњу. Други важан део нашег рада је везан за развој грађанског друштва и стварање будућих лидера који ће идућих година доносити одлуке у хармонији са природом. Приредили смо и течај посвећен очувању биолошког богатства који се одржава сваке недеље на Биолошком факултету Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“. Прошле године почела је са радом и дечја природна академија „Узана“ која помаже малишанима да преко игара и доживљаја у срцу Бугарске науче више о природи и како ускладити економију са њом.“
Превод: Александра ЛивенБугарска бележи позитиван демографски тренд: више људи се враћа из иностранства или досељава из других земаља Европске уније него што је напушта. Ову охрабрујућу вест пренео је Георги Парванов, експерт за људске ресурсе и члан Бугарске конфедерације..
Производња грамофонских плоча у Бугарској престала је 1994. године, када је затворена фабрика „Балкантон“. Међутим, овај проблем постаће прошлост 2025. године отварањем прве фабрике плоча у земљи, која ће бити једина такве врсте на Балкану, потврдио је..
Ове године, уместо традиционалних ватромета који изазивају стрес код људи и животиња, Софија ће приредити спектакуларни светлосни шоу, саопштила је Градска управа. Светлосни спектакл, који ће бити део празничног концерта на Тргу кнеза Александра..
Часовник луткарског позоришта у Старој Загори већ 48 година представља један од најпрепознатљивијих симбола града. Пуштен је у рад 1977. године и једини..
Према речима доцента Ангела Кунчева, главног државног санитарног инспектора, почетак епидемије грипа већ је евидентан, са 11% позитивних узорака. „Сезона..