Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Данислав Кехајов: За мене народна музика није једноставно професија – она је моје "агрегатно стање"

Фотографија: лична архива

Глас Данислава Кехајова би очарао чак и човека који не воли баш фолклор. Има један спот на Јутубу који је пре извесног времена изазвао праву сензацију и био више стотина хиљада пута шерован и коментарисан. Он је снимљен у ротонди Капитола државе Јуте, у САД (Utah State Capitol), а на њему Данислав Кехајов пева бугарску народну песму из родопског краја „Руфинка“. Спот који траје око једног минута је многима омогућио да открију лепоту наше традиционалне музике, а за њене поштоваоце он је повод за понос.

Данислав Кехајов, који ове године обележава свој 50. рођендан, је свој таленат и знања ставио у службу бугарског фолклора. Заиста је народна музика његов позив, а његов рад у овој сфери је богат. Кехајов је певач који са данашњим даном има преко 400 снимака направљених у студију БНР и богату дискографију, професор је музике, наступа као радио-водитељ и организатор фестивала. Године 2010. његова популарност га одвела у Санкт Петербург, где је изабран за председника међународне организације „Словенски пут“ која је основана у циљу пружања помоћи деци и студентима који изучавају традиционалну уметност словенских народа. Однедавно Данислав Кехајов ради и као уметнички руководилац Ансамбла „Пирин“ – Благоевград, а жеља му је да поврати његов сјај и светску славу.

Данислав Кехајов је рођен у гр. Несебру. Потиче из музичке породице.  Његова мајка је из села Главан, у околини Старе Загоре. Како сам певач признаје, чим оде тамо његов главни посао је да од старих људи научи нове песме, бајке, легенде. По очевој линији наследио је љубав према македонској песми јер је његов деда из Егејске Македоније. Та љубав му пуно помаже у тренутном раду у Ансамблу “Пирин“. Сусрет са професором Музичке школе у Котелу Руском Стефановим је био пресудан за даљи професионални пут Данислава Кехајова у области музике. Његови родитељи га нису подстицали да се бави музиком. Након што је средње образовање стекао у Гимназији са наставом на немачком језику у Бургасу, где је његов певачки таленат подржавала његова професорка музике Марија Маркова, Данислав је школовање наставио на Пловдивском универзитету „Пајсије Хиландарски“ и на Академији музичке, плесне и ликовне уметности у Пловдиву. Тренутно припрема докторат из области мушког извођења народних песама. Данислав Кехајов је познат по својој жељи да стално развија свој таленат и знања. Његовој популарности у свету допринеле су бројне турнеје тамо. Године 2005. Амерички биографски институт у Северној Каролини му је доделио плакету за целокупни допринос уметности.

„За мене народна музика и фолклор нису једноставно професија – каже певач. – Имам осећај да су они моје "агрегатно стање". Током свих ових година не престајем да се бавим фолклором. Што више знам, то сам више свестан да имам још много учити. Одавно сам схватио да ми није довољно само певати. Због тога сам узастопно уписао специјалистичке студије из области музичке педагогије, а затим и из области позоришне драматургије и арт менаџмента. Иницијатор сам веома занимљивог Фестивала етноса, руководилац сам Општинске школе уметности и ансамбла „Сунчев брег“ у Несебру. Већ две и по година сам директор и главни уметнички руководилац можда најатрактивнијег ансамбла у Бугарској што је за мене велики изазов. У њему је запослено 85 људи – сви су они познати уметници. Њихов рад је високо професионалан. Тренутно паралелно припремамо два нова спектакла и волео бих да их можемо представити идуће године. Организујемо концерте и турнеје по Бугарској и у иностранству. Хтео бих да реализујем више нових пројеката везаних за моју певачку каријеру, мислим на снимке и концерте.“

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Конушенски народни оркестар Николе Илијева

Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..

објављено 7.3.24. 10.48

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55