Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Глуво камење шапуће…

БНР Новини

У североисточном делу Родопа, код села Малко Градиште, општина Љубимец, налази се древни култни комплекс Глуво камење (на бугарском Глухите камъни). Први писани подаци о његовом постојању потичу са почетка 20. века када су о њима писали чешки научници браћа Херман и Карел Шкорпил који важе за утемељиваче научне археологије у Бугарској. Али је разоткривање његових тајни почело тек 2008. године када су почели реални истражни радови на том локалитету, прича доц. Георги Нехризов, дугогодишњи истраживач комплекса. 

„Реч је о огромном комплексу на површини од 1.000 квадратних метара који укључује врх Света Марина, на којем се, према претпоставкама археолога, налазило средњевековно утврђење Ефрем, и комплекс стеновитих формација познат под називом Глуво камење, који се налази на источној страни врха,“ каже доц. Георги Нехризов.

О називу локалитета је доц. Нехризов испричао:


„Увек нам је било занимљиво колико је чујност слаба на том месту. Стене „гутају“ звук, нема и одјека. Ове године смо спровели експерименте заједно са стручњацима са Института за механику и акустику. Резултати су потврдили наша запажања. Чак и звук пуцања из пиштоља се на том месту утишава на 50-60 метара даљине. Хоћемо да научимо зашто је то тако.“

Комплекс запањује бројним удубљењима у стенама: 


То су споменици које ћете видети углавном у источним Родопима, дуж обале реке Арда, а за које се сматра да су повезани са културом Трачана. Резултати археолошких ископавања су то категорично потврдили. Али када смо прегледали све културне слојеве који су се вековима таложили достигли смо и до оног који датира са краја 5. и почетка 4. хиљадулећа пре Христа. То су најранија сведочанства о људском присуству на тим просторима. Нисмо убеђени какве су му биле тадашње функције. Из тог периода имамо мало предмета углавном керамике и примитивних сечива од кости. Бронзано доба није представљено. Али су објекат интензивније почели користити почетком ранијег гвозденог доба. Културне наслаге дебљине преко 2,50 м дају нам детаљну информацију о развоју комплекса, откривајући многе алатке које везујемо за ритуалне и култне праксе.“


Глуво камење је још једном потврдило тежњу Трачана да за извођење својих култних пракси бирају места која су смештена на врховима и у близини стеновитих формација, објашњава истраживач:

Број исклесаних у стени удубљења премашује 500. Ово је највећа група удубљења у стени у Родопима. Она су несумњиво била са култном наменом. Други трагови из доба Трачана су огњишта на којима су изводили обреде и ритуале везане за ватру.“

Удубљења у стенама представљају мале коморе заобљених основа у које може да стане једна урна. То је научнике навело на закључак да је у питању нека врста погребног места. Једно од првих открића које је направила екипа доц. Нехризова био је петроглиф без тачних података о времену настанка: 


Веома је тешко одредити хронологију нечега што је исклесано у стени. Мислим да је у питању симболичан знак – сунчева лађа која плови небом.“

2016. је веома успешна година за истраживаче Глувог камења:

Најзанимљивија је пронађена око једног огњишта група антропоморфних и зооморфних керамичких фигурица које нису направљене фином израдом, али су зато веома експресивне: мушке и женске фигуре са наглашеним репродуктивним органима и животиње које ћете тешко препознати. Има и малих зделица. Слични предмети се често налазе на трачким објектима, али никад у таквој количини на једном месту.“

Према археолозима, то су дарови боговима или су их користили у обредима везаним за огњиште. Могуће је да су их израђивали да би их поклањали ходочасницима. Друго занимљиво откриће је добро очувана амфора са украсом какав ћете ретко видети. На површини суда су урезани мали округли и троугаони отвори који су попуњени смолом на којој су поређани бели каменчићи који су контрастирали црној позадини посуде и давали јој завршен естетски изглед.

Археолошка истраживања показују да је ово место насељавано до краја 12. века. „Кованице и керамику које смо пронашли користили су до краја 12. века. Ми смо то повезали са крсташким мемоарима Жофроа де Вилердена који је у њима написао да су за време Четвртог крсташког рата витезови крсташи освојили утврђење Ефрем. Изгледа да су тад уништили комплекс „Глуво камење,“ прича доц. Нехризов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Славимо Светог Андреја Првозваног, који се сматра заштитником древних Бугара

Бугарска православна црква 30. новембра слави светог апостола Андреја. Он је брат светог апостола Петра, а назван је Првозванизато што је пре свих апостола постао следбеник и ученик Исуса Христа. Од малена је презирао сујету овога света и жудео за..

објављено 30.11.24. 08.00
Потписивање Нејског мировног уговора 27. новембра 1919.

Елегија о Западним покрајинама претвара се у реквијем

Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..

објављено 27.11.24. 09.20

Славимо Светог Климента Охридског – првоучитеља бугарског народа

Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..

објављено 25.11.24. 09.05