Светски позната француска певачица и глумица бугарско-мађарског порекла Силви Вартан је поново допутовала у Бугарску како би представила своју последњу књигу „Мама...“ Вартан за собом има албуме који су продати у 40 милиона примерака, 1.300 песама, 2.000 насловница познатих светских магазина, шест филмова, хиљаде музичких представа играних у свим деловима света, као и две аутобиографске књиге. Прва од њих – „Између сенке и светлости“ прича о њеном детињству и одрастању. Силви је само са седам година са родитељима напустила Бугарску, а десет година касније је снимила прву песму у Паризу… Певачица нам открива детаље о љубавној вези са Џонијем Холидејем и о непроцењивој вези између Софије и Париза - Дарини, једној бугарској девојчици коју су усвојили са супругом Тонијем Скотијем, чувеним америчким продуцентом и менаџером. У другом биографском роману – „Реч по реч“ (2014) Силви прича како једна девојка из скромне породице миграната може да изгради каријеру утапајући се у културну средину земље попут Француске. Ова борбена и сензуална жена је потпуно искрено оголила душу. Исте године у априлу је на грандиозном концерту у Првој сали Националног дворца културе у Софији Силви Вартан представила албум „Силви у Нешвилу.“ Асоцијација „Силви Вартан за Бугарску“ коју је певачица основала 1993. године и данас помаже у реализацији бројних иницијатива у области здравствене заштите деце у Бугарској. Ево шта је рекла Силви Вартан на промоцији књиге „Мама...“ 

„Хоћу да вам кажем да ми је сваки повратак у Бугарску јако узбудљив. Моје најкрхкије, најнежније успомене су овде. Овом приликом желим да захвалим издавачкој кући „Колибри“ и сјајним преводиоцима који су превели две од мојих књига и самим тим учинили доступном причу о мојој мајци која је била стожер наше породице. Она се звала Илона, а пореклом је из Мађарске. Када сам 1990. године по први пут после дугогодишњег егзила посетила Бугарску замолила сам је да пође са мном, али ме је одбила са изговором да ће то бити веома болан доживљај за њу. Мени је такође било тешко, пуно сам плакала… После толико година сам видела кућу у којој сам одрасла, људе које везујем за своје детињство, тако ми је први боравак у Бугарској остао у незаборавном сећању;“

„Мама…“ је књига која је написана са пуно љубави и дубоким признањем жени са којом је Силви Вартан била јако повезана. „Нема ничег моћнијег на свету од љубави једне мајке. Ово је одрицање од самог себе, савршена љубав,“ каже она и додаје:

„Имала сам срећу да одрастам у веома здруженој породици. Касније када сам и сама постала мајка схватила сам велику улогу моје мајке у мом животу. Она је била сјајна жена, дарежљива, племенита, елегантна, неустрашива, жена која никад, ни у ком тренутку није демонстрирала слабост. Цео живот је радила за нас, али никад није рекла да се осећа уморном. Била је достојанствена жена, а њена љубав је била све за нас.“

Док прича о породици Силви се сећа посебне везе коју је имала са дедом с очеве стране, дана проведених у селу Тотлебен, осећаја да ће тај леп живот наставити вечно. „Често ми се догоди да се у тешким тренуцима мислима враћам у башту мог деде,“ каже она. Сећа се да је у Бугарској учинила прве кораке у свету глуме. „Далеке 1950. године када сам имала 6 година играла сам у филму Дака Даковског рађеном по роману Ивана Вазова „Под јармом.“ Филм је снимљен у Копривштици. Имала сам малу споредну улогу. Новцем који сам зарадила од филма мама ми је купила браон ципеле са пертлама. У њима сам отишла у Париз…“

Кроз књигу „Мама…“ Силви Вартан поручује својој деци да упознају своје корене, да воле и поштују родитеље, старије особе, те да одрастају окружени љубављу.

А за нас је Силви Вартан остала велика дива француске музике која је неоспоривим талентом, сценским присуством и племенитости духа освојила милионе обожавалаца у свету.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова